Prema poslednjim podacima Savezne vlade, blizu 37.000 Australijanaca prijavilo se za povratak kući iz inostranstva, a njih 8.070 nalazi se na listi prioriteta zbog ugroženosti – bilo zdravstvene ili materijalne. Ukupno 29.000 državljana, koji su od početka pandemije zaglavljeni u drugim zemljama širom sveta, trebalo bi da se vrati kući do Božića po gregorijanskom kalendaru.
Premijer Australije Skot Morison optužio je nedavno nedovoljne kapacitete hotelskih karantina u glavnim gradovima država i teritorija za izuzetno dugačku listu Australijanaca koji nikako da se vrate kući. Ali, da li je to jedini razlog izuzetno dugačke liste ljudi koji čekaju na povratak u domovinu?
Poslednji izveštaji govore da će vlada ustanoviti još nekoliko letova za repatrijaciju Australijanaca koji su trenutno „nasukani“ u inostranstvu, u pokušaju da ih vrati pre Božića. Međutim, još se ne zna odakle i kada će ti letovi krenuti.
Ministarstvo inostranih poslova i trgovine (DFAT) obavestilo je Kovid-19 komitet Senata da je Vlada u završnoj fazi finalizovanja broja ljudi koji će moći da se vrati ovim letovima.
Prema rečima Tonija Šihena iz DFAT-a, trenutno se radi na logistici, kako bi bili sigurni da su svi aranžmani za te letove adekvatni, i kako bi mogli da osiguraju dolazak putnika na ove letove. Očekuje se da će uskoro biti objavljeno odakle će ovi letovi krenuti, a potvrđeno je i da će biti još letova odmah posle Božića.
U oktobru je vlada započela organizovane letove za Australijanace iz Indije i Londona do Darvina, nakon što je postigla dogovor sa Vladom Severne Teritorije, da će im biti dozvoljen karantin u objektu Hauard Springs.
Prema podacima DFAT-a, 39.000 Ozija se od septembra do danas vratilo u domovinu, uključujući i 14.000 onih koji su bili na listi prioriteta Ministarstva.
Vršilac dužnosti glavnog medicinskog zvaničnika Pol Keli rekao je da niz faktora utiče na to da li će neko biti svrstan u prioritetnu kategoriju, uključujući finansijski stres, invaliditet ili loše mentalno zdravlje. Trenutno se na listi nalazi 8.070 ljudi s posebnim potrebama.
Komitet je obavešten da je i dalje glavno ograničenje za povratak ljudi kući, kapacitet u karantinskim objektima širom zemlje, s tim da bi povećanje kapaciteta u narednim nedeljama to olakšalo. To uključuje povećanje broja ljudi u Hauard Springsu s 500 na 1.000 na svake dve nedelje.
Lider opozicije Entoni Albanezi smatra da je Savezna vlada prema slovu Ustava odgovorna za karantin. On kaže da bi vojni avioni trebalo da vrate građane kući, u prošireni sistem karantina, koristeći savezne resurse za povećanje kapaciteta.
DFAT je Komitetu izneo podatak da se više od 426.000 ljudi vratilo u zemlju od zatvaranja australijskih granica u martu, a njih 30.000 je bilo na vladinim letovima. Od onih koji su se vratili 1,3 odsto je imalo pozitivan test na virus korona.
Međutim, premijer Morison tvrdi da je hotelski sistem karantina bio neverovatno uspešan, uprkos širenju virusa na zajednicu u nekim državama.
I Viktorija će se 7. decembra ponovo priključiti prijemu povratnika iz inostranstva, zbog čega će reaktivirati sistem hotelskih karantina, koji je bio izvor smrtonosnog drugog talasa epidemije. Ali, Vlada Viktorije je uverena da će se obnovljeni program promeniti u odnosu na prošli, nakon intenzivnog ispitivanja kroz veliku istragu koja je sprovedena.
– Mnogo više Australijanaca se vraća u Australiju nego što je na listi DFAT-a – rekla je Alison Frejm iz kabineta saveznog premijera.
I zaista jeste tako, jer pored onih koji su „nasukani“, van Australije se nalaze i građani koji su od početka marta do danas otputovali iz zemlje različitim povodima. Iako postoji zabrana putovanja, od marta do polovine avgusta, od ukupnog broja podnetih prijava za dozvolu, jedna trećina je dobila zeleno svetlo i njih 35.000 je otputovalo iz Australije. Jasno je da ti ljudi treba i da se vrate. Jedan od sigurnijih načina je bio doplata za biznis klasu, čime se rezerviše mesto za siguran povratak.
Za sada se zna da je broj povratnika u Australiju povećan na 6.700 ljudi nedeljno, a kad se uključi Viktorija u zemlju će moći će da se vrati i više državljana, među kojima je i određeni broj ljudi srpskog porekla, koji su već mesecima kod porodice i rođaka u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Fudbaleri i teniseri pune karantine
Veliko nezadovoljstvo ljudi zaglavljenih u inostranstvu i njihovih porodica izazvali su, kako oni smatraju, dvostruki aršini države. Tako, fudbalerima tri australijska kluba dozvoljeno je da otputuju u Katar na Ligu šampiona Azije i biće im dozvoljeno da se odmah po završetku vrate specijalnim čarter letovima.
Takođe, za sada vlada i velika neizvesnost da li će i kako će doputovati svi silni teniseri iz celog sveta, koji bi trebalo da igraju na Australijen Opemnu početkom 2021. godine. Svi ovi sportisti i njihovi treneri zauzeće značajan broj mesta u karantinima, s obzirom na ro da će izolacija biti obavezna za sve.
Ograničenja na broj povratnika
Broj putnika koji mogu da doputuju u australijske države i teritoriji raspoređen je po glavnim gradovima na sledeći način:
ACT (Kanbera): 360 putnika na dva leta pre Božića
NSW (Sidnej): nedeljno ograničenje od 3.000 putnika
VIC (Melburn): nedeljno ograničenje od 1.120 putnika, počevši od 7. decembra
SA (Adelajd): do 600 putnika sedmično
QLD (Brizbejn): nedeljno ograničenje od 1.000 putnika
TAS (Hobart): 450 putnika na tri leta do Božića
WA (Pert): sedmično ograničenje od 1.025 putnika
NT (Darvin): 1.000 povratnika na dve sedmice
„Zatvor“ u Adelajdu
Povratnici koji su bili smešteni u hotelskom karantinu u Adelajdu, svedoče o tome da su se „pomalo osećali poput gubavaca“ i da su se prema njima ponašali „gore nego prema zatvorenicima“, nakon što su čak četiri nedelje bili prisiljeni da izdrže u izolaciji. Do produžetka karantina za mnoge došlo je zbog toga što je jedan od čuvara u hotelu bio pozitivan na kovid, što je i dovelo do izbijanja žarišta na severu grada.
U karantinu, ljudima koji pate od alergija ili su na određenom režimu ishrane, kao na primer vegetarijanci, nije dostavljana adekvatna ishrana. Ali, najteže im je pala nemogućnost da dođu do preko potrebnih informacija jer im se gotovo niko nije obraćao od državnih vlasti.
Чланак Mnogi neće proslaviti Božić kod kuće се појављује прво на Vesti online.
