Privredna kretanja u aprilu i početkom maja, prema podacima Instituta za tržišna istraživanja, ne nagoveštavaju osetniji oporavak, jer je previše minusa i padova i tek po koji pozitivan znak, glasi nevesela ocena izrečena na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Već u uvodnim napomenama direktora Instituta prof. dr Miloja Kanjevca provejavala je takva ocena kada je rekao „da su tokovi kontradiktorni“. Na jednoj su strani blagi oporavak ili, tačnije, stagnantna stopa industrijske proizvodnje (rast 0,2 odsto) i osetan rast kupovne moći stanovništva, a na drugoj priličan podbačaj u spoljnotrgovinskom poslovanju i dalji rast deficita u razmeni sa svetom. I sve to „začinjeno“ laganim buđenjem inflacije i troškova života.
Mada desezonirana stopa rasta industrijske proizvodnje u aprilu iznosi svih 2,3 procenta, zebnju izaziva pad učinaka u prva četiri meseca ove godine u odnosu na isto vreme lane, od tri odsto. Otuda i procena da se ove godine, ako se u međuvremenu ništa značajnije ne dogodi u našoj privredi, može očekivati u najboljem slučaju isti rast industrijske proizvodnje kao lane “ nepuna dva odsto.
Relativno slabu privrednu aktivnost pratio je, međutim, osetan rast kupovne moći građana. Prema oceni magistra Tome Milisavljevića do toga je došlo zbog većih isplata zarada i penzija pred uskršnje i prvomajske praznike. Prosečna plata 1.282.049 zaposlenih u aprilu je bila 11.148 dinara ili 169 evra. Pri tome, naglasio je Milisavljević, treba imati u vidu da čak 194.773 radnika tog meseca nije primilo ni dinara. Stoji, ipak, ocena da plate rastu brže od industrijske proizvodnje i ukupne privredne aktivnosti, što samo po sebi može da destabilizuje robno-novčane tokove i pojača inflatorne pritiske.
Rast cena od oko 0,6 odsto i je dalje u okvirima predviđenim za ovu godinu “ devet procenata do kraja 2003. čak je i ispod te granice, ali u odnosu na prethodne mesece uočava se lagano puzanje inflacije. Stručnjaci IZIT-a se pribojavaju pritisaka na cene narednih meseci za kada je planirano izvesno poskupljenje struje a udar može da dođe i od poljoprivrede, zbog suše i većih troškova proizvodnje.
Od januara do kraja aprila naša spoljnotrgovinska razmena sa svetom vredela je 3,1 milijardu dolara “ 21,5 odsto je veća nego lane u isto vreme. Ohrabruje rast izvoza od 27 odsto. Pritom je uvoz povećan 19,5 procenata. Bilo bi više nego dobro kada bi se izvozni tempo do kraja 2003. održao bar na 20 odsto rasta. Ovu činjenicu, međutim, umnogome kvari saznanje da je četvoromesečni spoljnotrgovinski deficit već premašio 1,4 milijarde dolara. Otuda i strepnja Milisavljevića da taj minus, ako nastavi istim tempom da se povećava, krajem 2003. može dostići i svih 4,2 milijarde dolara.
Uprkos ovakvim relativno sumornim pokazateljima, naši privrednici, prema rečima dr Vladane Hamović, izražavaju i dalje veoma optimistička očekivanja za privredna zbivanja u narednih šest meseci. Možda se u nekim elementima taj optimizam ne zasniva na realnim ekonomskim pretpostavkama, ali oni, ipak, očekuju da će im kraj jeseni doneti povoljniju konjunkturu.
Stručnjaci IZIT-a procenjuju da će ovogodišnji rod pšenice biti oko 1,5 miliona tona. Ta količina biće jedva dovoljna, pod uslovom da se u potpunosti otkupi, da podmiri domaće potrebe za brašnom i hlebom u narednih godinu dana.
