Koji su to osnovni ciljevi srpske dijaspore u Kanadi, kako stici od njihovog definisanja do prakticnog delovanja i njihovog ispunjenja, bila je glavna tema razgovora na drugom sastanku odbora Saveta dijaspore za Kanadu, održanom u nedelju u Srpskom centru u Misisagi.
Prisutni su naglasili potrebu medusobnog izmirenja, uskladivanja aktivnosti i formiranja tzv. kišobran organizacije koja bi okupljala postojece i nove organizacije i pojedince, u cilju borbe sa razlicitih pozicija ka jedinstvenom cilju – boljitku srpskog naroda u Kanadi i otadžbini.
Postavljeno je i pitanje generalnog odnosa institucija i ministarstava iz otadžbine prema dijaspori.
– Kako ce to otadžbina putem Saveta dijaspore doprineti razvoju kvaliteta života nas ovde i u svim drugim zemljama sveta gde žive Srbi? Jednostavnije receno, šta jugoslovenska vlada ocekuje od nas? – rekao je jedan od ucesnika u diskusiji.
Uz konstataciju da ni sama vlada ne zna šta traži od dijaspore, naglašeno je da je srpska zajednica u Kanadi, nažalost, na samim pocecima svoga razvoja i delovanja.
Ko predstavlja Krajišnike
Takode, receno je, ostaje nejasno šta je sa Srbima koji žive u Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Oni su, po logici stvari, takode Srbi iz dijaspore te bi stoga trebalo da imaju svoje predstavnike u Savetu dijaspore. Ogroman je broj Krajišnika i Srba iz Bosne u Kanadi i pitanje je ko ce ih i gde predstavljati.
Prakticno se ne bi moglo ni govoriti o nekom ozbiljnijem organizovanju i snazi te zajednice. Potencirana je i cinjenica da ni na ovom sastanku nije bilo predstavnika tzv. nove emigracije (onih koji su došli u Kanadu posle 1990. godine). Bez njih, koji danas cine vecinu emigranata srpskog porekla u Torontu i Ontariju, pa i u drugim sredinama, nemoguce je ozbiljnije se baviti pitanjima organizovanja Srba u Kanadi. Sve dok se ti ljudi, po pravilu visokoobrazovani, tehnicki pismeni i u svojim najboljim godinama (izmedu 30. i 50) ne budu okupili i poceli da rade na dobrobit cele srpske zajednice, ne može se, kako je ocenjeno, govoriti o ozbiljnom pomaku u nacinu organizovanja i delovanja Srba emigranata u ovoj zemlji.
Istaknuta je, takode, i ocigledna nesaglasnost i nerazumevanje izmedu dijaspore sa severnoamerickog kontinenta i Ministarstva za inostrane poslove Jugoslavije po pitanju izbora ambasadora u SAD.
Povod je najnoviji predlog da Vesna Pešic bude ambasador u Americi. To, kako je receno, ponovo otvara pitanje – ko, zapravo, namece imena i koji je to nacionalni i državni interes da se na kljucna mesta postavljaju ljudi koji ne zadovoljavaju kriterijume kakve kao predstavnici jednog naroda i države moraju imati.
Ipak, naglašeno je, od necega i nekako se mora poceti, sa nadom da ce se u toku daljeg rada i za ova pitanja naci neki odgovor. U cilju što bržeg organizovanja i pocetka sinhronizovanijeg delovanja srpske zajednice, formiran je privremeni odbor od sedam clanova koji ce do 18. maja, kada je zakazan novi sastanak, pokušati da pripremi smernice za reaktiviranje rada Kanadsko-srpskog kongresa kao kišobrana organizacije ciji se rad ugasio, ali za cije reaktiviranje, kako je receno, ima puno razloga i potrebe.
Srpskoj zajednici u Kanadi, zakljuceno je, neophodna je jedna takva organizacija u okviru koje bi se ispoljavala razlicita mišljenja i nacini delovanja, usmereni ka jedinstvenom cilju – ocuvanju srpskog bica u ovoj zemlji.
