Foto: Lična arhiva
Olja Bezdenješnji (38 godina) je završila Šumarski fakultet u Beogradu.
Presudno za njen odlazak u Belgiju bilo je to što, kako kaže, nije želela da trazi posao “preko veze”.
– Nema to neke specijalne veze sa aktuelnom vlašću u Srbiji. To je nekako postao model ponašanja i delovanja, mislim još od devedesetih. Ako nemaš vezu ili novac, znanje i motivacija ti neće puno pomoći – objašnjava Olja za sajt Danasa razloge za odlazak iz Srbije, koju je napustila sa 29 godina.
Kako ističe, u početku joj je bilo jako teško i stresno.
– Bez posla, bez znanja francuskog i holandskog, koja su uz nemački dva od tri oficijalna jezika Belgije, osećala sam se prilično izgubljeno – započinje svoju priču naša sagovornica.
Odlučila je da prvo nauči jezik pa da onda pokuša da pronađe posao.
– Trud se isplatio nakon nekoliko godina traženja posla u struci, Institut u kojem sam volontirala šest meseci mi je ponudio posao. Prepoznali su moju motivaciju i želju za usavršavanjem i dali mi šansu. Institut za prirodu i šume, pri flamanskoj vladi, odlučio je da mi pruži priliku, bez obzira što ne govorim tečno njihov jezik, što je to institucija u kojoj su mahom zaposleni, ne čak svi Belgijanci, nego većinom samo Flamanci. To je bio moj veliki uspeh – ističe Olja Bezdenješnji.
Na Institutu je zaposlena već četvrtu godini i, kako navodi, planiraju da je zadrže za stalno. Prezadovoljna je poslom i uživa sve beneficije rada u državnoj sluzbi.
Kada govori o povratku u Srbiju, naša sagovornica ističe da je razmišljala o takvom potezu, ali je to bilo dok još nije imala sređen status.
– Onog trenutka kada je sve krenulo boljim tokom prelomila sam i odlučila da želim da ostanem u Belgiji. Imam belgijsko-srpsko državljanstvo, sređen život, mogućnost napredovanja, usavršavanja na poslu. Sve što je potrebno za neki normalan tok života.
No, prema njenim rečima, volela bi da uradi nešto za svoju zemlju, da na neki način da svoj doprinos.
– Pošto sam na Institutu zaposlena u timu koji se dosta bavi poplavama i saniranjem posledica od poplava, mislim da bih mogla stečeno znanje da primenim u borbi protiv poplava koje Srbiji neminovno prete. Mislim da bi model koji je primenjen u Belgiji mogao da se primeni i u Srbiji. Naravno, to je sve jedna velika investicija. Otom potom. Ali o nekom povratku za stalno trenutno ne razmisljam – dodaje Olja Bezdenješnji.
Uz to, napominje, Belgija joj je pružila sigurnost, u svakom pogledu.
– Ovde se veruje državi, zdravstvu, institucijama, ne iznose se u javnost neistinite informacije. Nemam potrebu da pratim politička dešavanja, izlazim redovno na glasanje i ne brinem da li će izbori biti lažirani ili ne. Ja čak mislim da Belgija u ovom trenutku nema federalnu vladu, ali čak i nisam sigurna u to. To objašnjava koliko politička situacija utiče na moj svakodnevni zivot – objašnjava dalje naša sagovornica.
U razgovoru za naš sajt dalje pojašnjava da se u Srbiji svi u sve razumeju, svi vode politiku, institucije nemaju kredibilitet, svi se razumeju u zdravstvo i imaju stav o tome i ne plaše se da ga javno iznesu. Bez obzira da li će to proizvesti potpunu konfuziju u društvu.
– To je ono što u Belgiji nije moguće – ističe ona.
Kako za portal Danasa dalje objašnjava, aktuelna dešavanja u Srbiji ne prati iz nekoliko razloga.
– Prvo, ne mogu da utičem na njih, a drugo ne znam da li ijedan medij u Srbiji objektivno prenosi aktuelna dešavanja. Hvalospevi i kritike bez ponuđenih realnih rešenja me ne zanimaju. Naravno, brinem za porodicu koja je i dalje u Srbiji, prosto, to je negde i normalno, ali se ne opterećujem aktuelnom situacijom – dodaje ona.
Napominje, u Belgiji se ne prate pomno dešavanja na Balkanu.
– Mislim da je to bilo mogo više aktuelno za vreme Slobodana Miloševica. Ne ratujemo, i to im je dovoljno. Što se tiče ljudi iz moje bliže okoline, uvek ih je zanimalo kako je bilo za vreme bombardovanja, ratova devedesetih. Srbi su najčesce ovde bili predstavljeni kao „loši momci“, ali vremenom se i ta situacija menja. Ne insistiram puno na razmeni mišljelja u vezi ko je kad i zašto bio kriv u ratovima na prostoru bivse Jugoslavije, ali imam svoj stav o tome i oni to poštuju. Mislim da im je interesantno to što dolazim iz drugačijeg socijalnog miljea nego ono na koje su oni navikli – ističe Olja Bezdenješnji.
Priznaje, ne poznaje mnogo Srba koji žive u Belgiji.
– Imam nekoliko poznanika sa kojima sam u kontaktu, ali družim se mahom sa Belgijancima. Takođe upoznala sam dosta ljudi pohađajući časove francuskog i holandskog. Većina mojih prijatelja je jos uvek u Srbiji, ali ima ih dosta i svuda po svetu. Uvek sam ljude delila na dobre i loše, a ne na to iz kojih zemalja dolaze.
Dodaje, život u Srbiji se nekako uvek svodio na neku borbu i neizvesnost.
– Da li ću imati dovoljno novca da platim školarinu, da li ako radim još jedan posao mogu da priuštim letovanje. Da li ću morati da se učlanim u neku stranku da bih dobila posao u struci – dodaje Olja Bezdenješnji.
Sada je sve to drugačije.
– Egzistencijalni problemi nisu tema u Belgiji. Ne kažem da nema siromašnog sveta i ovde, ali to je sve na nekom drugom nivou od Srbije. Citiracu Ramba: Nacionalizam je tema za one do 300 eura prihoda mjesečno. Njima se servira ta priča. Kada plaća pređe 500 eura, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kada pređe 1.000, onda je top-tema zdrava hrana, ljetovanja i zimovanja, a kada se popne na više od 3.000 onda prestaje svako palamuđenje. Ljudi onda pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi – kaže Rambo. To je ta suština, ovde ljudi mahom pričaju o letovanjima, zimovanjima, planovima za odmor, vremenskoj prognozi, ističe nasa sagovornica.
Na samom kraju našeg razgovora nezaobilazna tema je svakako i korona virus i način na koji se Belgija bori sa tim problemom.
– Iz moje perspektive sve deluje nekako smireno i koordinisano. Ne pratim televiziju, ujutru na radiju čujem kakva je situacija na dnevnom nivou (koliko je umrlih, koliko hospitalizovanih, koliko izlečenih) i to je otprilike to. Državne mere se poštuju i Vlada nas jednom nedeljno obaveštava ukoliko je došlo do promene određenih mera – objašnjava iskustva iz Belgije Olja Bezdenješnji.
Takođe dodaje da ljudima nije dozvoljeno da odlaze na veće udaljenosti od svojih domova, ako za to ne postoji preka potreba. I kazne su veoma visoke, ako se ta uredba prekrši.
Kako objašnjava, u njenom konkretnom slučaju, odlazi na posao i ima dokument potpisan od strane AG (administratoor general) da je njen posao od vitalne vaznosti za državu, tako da joj kretanje nije ograničeno.
– Međutim, to je bio moj izbor, takođe sam mogla da prihvatim da posao obavljam od kuće, ali pošto se od mene zahteva rad u labaratoriji i odlazak na teren, ja sam se ipak odlučila da idem na posao. Većina mojih kolega trenutno obavlja posao od kuće. Mislim da će se situacija u narednim nedeljama promeniti na tom polju, jer je u izdradi dokument sa propisanim novim merama ponašanja na poslu. Totalni „lock down“ nije bio opcija u Belgiji – zaključuje na kraju razgovora za naš sajt Olja Bezdenješnji.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
