Pažnju na sebe skrenuo je prošle jeseni, svojom prvom modnom revijom i neobičnim modelima. Dvadesetdevetogodišnji Zoran Dobriš je mladi modni kreator od koga se u Kanadi mnogo očekuje, a njegove kreacije već su zapele za oko urednicima u najprestižnijim modnim časopisima, a to se ovde tumači kao prvi znak uspona u svetu mode. Sa velikom pažnjom očekuje se njegova nova revija kako bi se videlo da li i dalje ide stazom koja vodi ka uspehu. Na martovskoj reviji u Torontu, kreator će prikazati kolekciju jesen-zima 2005/06. od 30 modela, u bojama crveno-crno-zlatno, a s obzirom na to da sve sam radi: crta, kroji i šije, biće to hepening po njegovom ukusu.
Imati i pokazati
– Mojoj majci moji modeli izgledaju kao teška avangarda. Uz njih mora da postoji i način života koji bi omogućio da se oni i vide. Treba dosta para da se to kupi, a zatim i dosta novca da se potroši na mestima gde bi se te kreacije pokazale – ističe Dobrić čije majice ukrašene originalnim printovima koštaju 40, a neki modeli i do 800 dolara.
Mladi Karlovčanin je 1993. otišao iz rodnog grada, roditelji su ga zajedno sa bratom poslali kod rodbine u Vinipeg, jer se u tim gadnim vremenima raspada SFRJ pokazalo da je pripadnost drugoj naciji velika „mana“ preko koje njegovi dojučerašnji sugrađani nisu olako mogli da pređu. Zoran već petu godinu živi i radi u Torontu, smišlja svoje kreacije, predaje dizajn na Rajerson univerzitetu i kreira za drugu po veličini i značaju kuću kože i kožne galanterije u Severnoj Americi „Danier Leather“.
Kilogrami nisu važni
Mladi kreator svoje kolekcije prodaje u butiku „Le Trou“ u Torontu, a uskoro će, verovatno, i u Montrealu i NJujorku. Sve njegove kreacije su unikatne, ali ipak tako različite. „Istovremeno pokušavam da stvorim modele prihvatljive i za krupnije i za sitnije žene, ali uvek za osobu koja ne voli uniformisanost“, ističe Zoran.
U hladnom Vinipegu u kanadskoj provinciji Manitoba, „na kraju sveta“ završio je modni dizajn, posle toga otišao je u Italiju gde je shvatio da je jako teško živeti kao kreator, pa se vratio u Toronto iz koga sada pokušava da osvoji svet. Moda u Kanadi nije ni blizu evropskog i američkog nivoa, ali ima neku svoju tradiciju i nekoliko značajnih imena poznatih i u svetu. Ima dobrih kreatora, ali Kanađani nisu u fazonu mode, objašnjava Dobrić čije su ime i prezime u prevodu na engleski zanimljivi ovdašnjim ljudima.
čuđenje
O svom profesorskom radu Dobrić kaže: „Teško je nekome predavati dizajn, to nije egzaktna nauka, to je više kao poezija. Predajem na trećoj godini fakulteta i imam više od 70 studenata, a pre nekoliko godina bilo ih je samo 20. Broj je stalno u porastu, kao i moje čuđenje zbog toga.“
– Od detinjstva sam bio zainteresovan za modu, rastao sam uz baku koja je bila krojačica, a mislim i da sam nasledio i očev crtački talenat. Ipak je najvažnija ideja, a meni inspiracija dolazi sa svih strana. Svaki materijal koji koristim sam stvaram: plisiram ga, printam, radim batik na njemu, koristim razne tehnike oslikavanja svile koju najviše volim kao i sve prirodne materijale. Smatram da svežinu i nešto novo mogu uneti i preko materijala – ističe Dobrić koga ne zanimaju komercijalni modeli. – Ne privlače me trendovi, niti moda kao moda. Interesuje me kreiranje onih modela koje osoba koja ih kupi može da nosi pet ili deset godina, da to nešto bude dobro za sva vremena.
