Rođen u braku Titovog sina Žarka i Tamare Veger, Joška Broz se ženio četiri puta. Ima dva sina, Nebojšu (1972) i Viktora (1977) i tri unuka, Titova praunuka – Luku (1996), Filipa (1993) i Lazara (2003). Joška pripada takozvanom beogradskom delu porodice Broz.
U Beogradu živi i njegova rođena sestra Zlatica (1949) nekada civilno lice u JNA, sada penzionerka. Ima dva sina – Ivana (1976) i Vukašina (1973) i razvedena je. Ona je prodala stan u Užičkoj da bi zbrinula sinove.
Polusestra Joške i Zlatice, Svetlana Broz (1955), najmlađa Titova unuka i najmlađa Žarkova ćerka (iz trećeg braka sa Zlatom Jelinek), doskora je živela u Beogradu i bila zaposlena na VMA, kao kardiolog internista. Krajem 1999. godine objavila je knjigu „Dobri ljudi u vremenu zla“ svedočenje žrtava ratova u Bosni i Hrvatskoj. Preselila se u Sarajevo. Iz jednog od ukupno četiri razvedena braka ima dvoje dece, Ivana (1978) i Sonju (1982). I oni spadaju u beogradski deo porodice.
Nikad više
Ne veruje Joška Broz da bi više ikada Jugoslavija mogla da se obnovi:
– Mnogo je krvi proliveno. Nikada više neće biti kao što je bilo. Možda će doći do zbližavanja na ekonomskim osnovama, ali teško.
Zagrebački deo familije čine Titov mlađi sin Aleksandar Miša Broz (1942), koji je trenutno hrvatski ambasador u Indoneziji. Sa suprugom Mirom ima dvoje dece – Andreja, koji je završio Višu poslovnu školu, i Aleksandru Sašu, poznatu zagrebačku pozorišnu rediteljku. U Zagrebu žive i drugi sin Žarka Broza Edvard i njegov sin Žarko (1973).
Joška pali još jedan „davidov“ i nastavlja da niže sećanja:
– Između dede i mene postojalo je veliko poverenje, mada to nije bilo lako. Do njega su i u vezi sa mojim ocem i sa mnom dolazile priče koje su zvučale stostruko gore nego sami događaji. To je i bio povod za prekid kontakata između njih dvojice. Sećam se jedne njihove svađe za koju otac nije bio nimalo kriv. Imao je saobraćajni udes, nije čak ni vozio, ali je rekao da jeste da bi zaštitio jednog mladog oficira. Do dede su stigle priče da je bio mrtav pijan i ne znam šta još. Otac jeste bio boem, ali je očekivao da mu deda veruje i da ga razume. Posle nekoliko svađa u kojima je deda pokazao nepoverenje, njih dvojica su se razišli. Nisam hteo da se to dogodi sa nama. Sećam se, jednom me je u Dobanovačkom zabranu optužio za nešto što nisam uradio. Tada sam mu rekao: „Ovo jesam uradio, ovo nisam, ovo jesam, ovo nisam. Ako hoćeš veruj, ako nećeš nemamo šta da razgovaramo“. Od tada više nismo imali nesporazume, kada god bi nešto čuo prvo je zvao mene da vidi šta se dogodilo. I uvek je imao poverenja. Zašto i ne bi, nikada nisam imao razloga da ga lažem, jer nikada nisam napravio nešto stvarno loše što bih morao da krijem od njega – kaže Joška.
Pod istim krovom
Josip i Zlatica Broz živeli su u Užičkoj 11, odmah pored Užičke 13-15, gde je bilo ognjište njihovog dede Josipa Broza Tita. Joška ne krije da mu je deda uistinu bio i otac i majka, još od njegove druge godine života, kada je Tito uzeo pod svoj krov unuke, svog imenjaka i njegovu sestru Zlaticu, kako bi ih sačuvao od porodičnih lomova. Žarko se razveo od žene Tamare Veger i osnovao novu porodicu. Posle razvoda i spora kome će pripasti deca, Tito je presekao svađe odlukom da Zlatica i Josip ostanu kod njega. I sam je brinuo o njima koliko mu je to dopuštalo vreme. Ali „otkako je počeo malo više da se bavi spoljnom politikom i nesvrstanima, bilo je sve manje vremena za nas“ kaže Joška. Zato je glavno obavljala rodbina. A najlepše je svakako bilo kada su zajedno odlazili na Brione.
O tome kako doživljava priču o preseljenju groba Josipa Broza Tita, njegov unuk kaže:
– Sve su to političke igre. Ne vidim nijedan razlog da se nečiji grob seli. Ako već pričamo da je Josip Broz bio Hrvat, da je radio za Hrvatsku, moramo se upitati zašto je tražio da ovde bude sahranjen. To nema nikakve logike, jer da se osećao kao Hrvat tražio bi da bude sahranjen u Kumrovcu. On je bio istorijska ličnost i ta njegova želja se mora poštovati. Neka istorija pokaže svoje. Zašto dirati nekoga ko je mrtav i njegove kosti. To niko u svetu ne radi i mislim da je to običan vandalizam. Ali, danas je sve to u službi udvaranja jedne stranke nekoj drugoj. Ne cenimo istoriju, menjamo nazive ulica i pljujemo sami sebi u usta.
Sutra:
Vinograd
Jedino što je moj deda želeo da ima je vinograd u Kumrovcu.
Vinograd koji je njegov otac morao da proda da bi prehranio porodicu. Uspeo je da ga otkupi.
Vinograd je kasnije nasledio moj otac Žarko, a posle njega ja.
Međutim, tu zemlju u Hrvatskom zagorju su između sebe podelili seljaci. Po svemu sudeći od vinograda neće biti ništa, jer je situacija pravno komplikovana.
