Toma Janković je danas, u 94 godini, jedan od najstarijih Srba u Australiji. Pod stare dane živi u sidnejskom Staračkom domu „Sveti Simeon“ u Ruti Hilu. Sanja da se vrati u rodni Kruševac i da tamo umre.
– Srpska me zemlja od detinjstva ranila, ona nek’ me i uzme, ne’ da umrem ovde. Moj šputv je Srbija – kaže ova starina.
Za svoje godine prilično je vitalan, hoda uspravno, iako sa štapom. Jedino ga pamćenje ne služi dobro. Na pitanje, kada je došao u Australiju, odgovoriće: Davno. čim je Tito došao na vlast, odma’ sam pobeg’o. Vreme se prevrnulo, a ja pobeg’o.
Tvrdi da nema nikakvih zdravstvenih problema.
– Odlično mi je zdravlje. Prema godinama. Ja sam živeo mirno, nisam bio neki proleter – kaže vitalni starac.
Mašta o grobu u domovini
Negovateljica Ankica Rušnov nam veli da bi u Domu veoma voleli ako bi nekako moglo da se stupi u kontakt sa nekim od Tominih srodnika. U Srbiji, ili ako ih još ima ovde.
– često spominje porodicu i da želi da bude sahranjen u Srbiji. Mašta o putovanju tamo, a kako bi on išao tamo i gde? Jednom je neko nazivao ovamo telefonom i raspitivao se za njega. Da li je unuk, ne znamo. Divno bi bilo da mu tim susretom ulepšamo ove pozne dane.
Puši i sada, ali ne pije.
– Mogu da popijem sa društvom čašu piva. Koliko dugo pušim? Od osme godine. I ništa mi ne smeta, evo vidiš. A zavijam cigarete. Radio sam i na duvanu. Kad fabrike prave cigarete, sve smeće u njih otide, a u duvan ne može – objašnjava strastveni pušač.
Ne seća se datuma kada je rođen, jer „nije o tome vodio računa“, a od svih poslova kojima se bavio za više od pola veka u Australiji, najviše su mu se u pamćenje urezale plantaže šećerne trske
Konzulat voljan da pomogne
U Generalnom konzulatu Srbije i Crne u Sidneju, od Milutina Stanojevića saznajemo da postoji mogućnost da se dođe do Tomine porodice.
– Potreban nam je samo zvaničan zahtev. Ako gospodin Janković nije u stanju da ga napravi, to bi mogao da bude neko iz Staračkog doma. Mi ćemo sa zadovoljstvom da preduzmemo sve što je u našoj moći da saznamo kako da ga povežemo sa njegovom porodicom. Bićemo radosni ako je nađemo – poručio je Stanojević.
– Nanosao sam se trske na ramenima. Mašina je pre toga preseče, a ona pet metara visoka, pa nosi. Da li je bilo teško? Pa uvek sam radio umereno i tada i posle.
Na pitanje ima li porodicu, Toma kaže:
– Pa imam i unuka, 36 godina mu sad.
Saznajemo da su mu dva sina, kći i supruga otišli pre dužeg vremena nazad u Srbiju. Nije sigurno, ali postoji mogućnost da se nisu videli čak tri decenije. Oni su otišli, a on jedini nije hteo.
– Ako ‘oćeš demokratiju, svako ima pravo da mu odobriš šta traži. Ako to nećeš, onda je diktatura. A ja imam tamo dve kuće i tries’ hektara imovine.
