Postoje one sedmice u kojima kao da se obaveze i izazovi gomilaju u nedogled. To su one nedelje na kraju kojih ume da se kaže – ovo je bila teška nedelja.
Nekada se situacije nanižu nezamislivo. U jednoj nedelji je moguće da čovek sazna za iznenadni gubitak prijatelja iz detinjstva, doživi jak stres na poslu, suoči sa jakim emocijama vezanim za odlazak deteta na fakultet, bori se sa emotivnim previranjima izazvanom trenutnom političkom situacijom… Sve to dok se istovremeno nosi sa godišnjim sezonskim melanholijama koje se jave kada dani postaju kraći i mračniji.
Ipak, dok se osvrne oko sebe, može da vidi druge ljude kako prolaze kroz još teže izazove: draga prijateljica oporavlja se od velike operacije, kolega je ostao bez posla, članovi porodice suočavaju se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, a neki drugi se bore sa bolestima i porodičnim dramama.
U poređenju sa njihovim problemima, pomisli kako su njegovi mali—čak nebitni. Onda se neprestano pita „Odakle mi pravo da se osećam ovako, kad drugi prolaze kroz mnogo gore stvari?“, piše Psychology Today.
Zatim potisne sve. Fokusira se na podršku drugima i gura sopstvena osećanja u stranu. Do kraja nedelje oseća se potpuno iscrpljeno i jedino na šta je spreman bude ušuškavanje pod ćebe, sa željom da se sakrije od sveta.
Ako ste ikada odbacili sopstvene teškoće jer vam se činilo da su tuđi problemi gori, niste sami. Ono što treba shvatiti jeste da odbacivanje sopstvenih osećanja nikome ne pomaže.
Zamka upoređivanja patnje
Osećaj da vaša bol „ne vredi“ jer drugi prolaze kroz gore stvari često se naziva „upoređivanje patnje“. Ova pojava dolazi iz dobrh namera.
Želimo da priznamo teškoće drugih i izbegnemo da budemo sebični ili egocentrični.
Ali evo u čemu je stvar: umanjivanje svojih osećanja ne smanjuje tuđu bol. Ono samo poništava vašu.
Emocije nisu takmičenje. Nema zlatne medalje za „najgoru patnju“, a patnja nije igra sa nultim rezultatom.
Zapravo, kada negirate svoja osećanja, verovatnije je da ćete se na kraju osećati preopterećeno, ogorčeno ili emotivno isključeno, što nije baš najbolja verzija vas za podršku drugima.
Zašto je važno priznati svoja osećanja
Obrada sopstvenih emocija nije sebična—ona je ključna. Kada napravite prostor za svoja osećanja, oslobađate emotivnu energiju da istinski budete tu za druge, a da se ne iscrpite do kraja.
To je klasična analogija s maskama za kiseonik u avionu: prvo stavite svoju masku, pa onda pomažete drugima.
Priznavanje sopstvenih osećanja takođe omogućava da ih preradite, umesto da se zaglavite u njima.
„Nelagodnost je cena za ulazak u smislen život“, kaže psihološkinja Suzan Dejvid.
Samosaosećanje nije luksuz. To je praksa postupanja prema sebi sa istom ljubaznošću koju biste pružili prijatelju.
Ignorisanje emocija može delovati lakše na kratke staze, ali s vremenom vodi ka sagorevanju, ogorčenju ili emotivnoj isključenosti
Kako priznati sopstvenu tešku nedelju, a pritom ostati tu za druge? Ovo su tri strategije koje mogu pomoći.
-
Prestanite da sudite svojim emocijama
Kada se uhvatite kako mislite da ne bi trebalo da se osećate onako kako se trenutno osećate, zastanite i preoblikujte misao.
Vaša osećanja su validna, bez obzira na to kako se upoređuju s tuđim. Ne morate opravdavati svoje emocije ili dokazivati njihovu vrednost -one su deo ljudskog postojanja.
„Osećanja nisu činjenice, ali su signali. Umesto da se osuđujete jer ste tužni, anksiozni ili frustrirani, pokušajte da se zapitate: Šta ova emocija pokušava da mi kaže?„, može da bude korisna mantra koju bivaljalo zapamtiti.
Možda je signal da vam treba odmor, povezanost ili jasnoća u vezi sa nečim što vas opterećuje.
Pokušajte ovo: Kada primetite tešku emociju, imenujte je bez osude. Samo recite: „Osećam se preopterećeno trenutno.“
Ovo može pomoći da validirate svoje iskustvo i stvorite prostor za obradu emocije.
-
Napravite prostor za očuvanje svoje energije
Možete podržati druge, a da ne zapostavite sopstvenu dobrobit. Ključ je u stvaranju prostora. Ne da biste odbacili ljude, već da biste se pobrinuli za sebe.
Ako se prijatelj bori sa nečim, možete reći: „Zaista želim da te podržim, ali treba mi malo vremena da se povratim. Mogu li da se javim sutra?“.
Ovaj pristup omogućava vam da pomognete na način koji vam deluje izvodljivo i iskreno. Zamislite to kao izgradnju zdravih puteva u svojim odnosima—vodiča koji pomažu da veze negujete s promišljenošću i namerom.
Obrada emocija ne čini čoveka slabim. Čini ga ljudskim.
Pokušajte ovo: Sledeći put kada se osećate iscrpljeno, zastanite i zapitajte se: „Koji je jedan mali način da zaštitim svoju energiju upravo sada? Zatim to izrazite jasno i s brigom“.
-
Stvorite prostor za samosaosećanje
Ako ste navikli da uvek stavljate druge na prvo mesto, vrlo verovatno lako zanemarujete sopstvene potrebe.
Samosaosećanje nije luksuz. To je praksa postupanja prema sebi sa istom ljubaznošću koju biste pružili prijatelju.
Počnite tako što ćete priznati težinu svoje nedelje, bez umanjivanja.
„Ovo je zaista bila teška nedelja i u redu je što se osećam preopterećeno“, možda je nešto što možete da kažete sebi.
Zatim razmislite o načinu na koji možete brinuti o sebi, bilo da je to šetnja, vođenje dnevnika ili dopuštanje sebi da odmorite.
Pokušajte ovo: Na kraju dana, zapitajte se: „Koja je ljubazni gest koji mogu uraditi za sebe upravo sada?“. Zatim to učinite bez osećaja krivice ili sumnje,
Dozvolite sebi da osećate
Dok razmišljaju o svojoj teškoj nedelji, ljudi često shvate da je najvažniji korak napred davanje sebi dozvole da osećaju—bez kvalifikacija, poređenja, bez umanjivanja.
Vaša osećanja su važna, kao i osećanja svih drugih. Njihovo priznavanje ne umanjuje vašu sposobnost da podržite druge, već je jača.
Obrada emocija ne čini čoveka slabim. Čini ga ljudskim. Priznavanjem onoga što osećate stvarate prostor za lečenje, rast i iskrenu podršku drugima.
Post Views: 55
