„Moja Pešta“ je knjiga jedne Beograđanke o Budimpešti, priča o možda svakom došljaku koji se nađe u novom gradu i pokušava da nađe mesto za sebe.
„Susret sa Budimpeštom je za mene bilo otkrivanje mađarske kulture koja je veoma bogata. To je za mene bio izazov, baš kao i jezik. Kada naučite jezik, to je ključ za otvaranje svake kulture“, kaže Dobrila Borojević.
Za vreme bombardovanja 99-te, na putu za Kanadu, zastala je, a spletom okolnosti i ostala u tom gradu, u kom, kako kaže, čarobno sijaju mostovi u noći i koji joj je ponudio gostoprimstvo, sigurnost i utehu. Puno prijatelja stekla je u nevelikoj, ali obrazovanoj srpskoj zajednici.
„Poslednji popis je pokazao da je 10000 Srba u Mađarskoj, a 10 g. ranije bilo ih je oko 3000 i bili su pred nestajanjem. Dakle, moderni nomadi ponovo naseljavaju Panonsku niziju. Život u inostranstvu nije uvek lep, lagan, idealan. U svakom slučaju, ono što je dobro u tim teškim trenucima je da nastaje dobra literatura i knjiga Moja Pešta je takva“, kaže književnik Aleksandar Čotrić.
Moju Peštu štampalo je Srpsko pozorište u Mađarskoj.
„Meni i njima je ovo književni prvenac, i ja sam im na tome beskrajno zahvalna“, kaže Dobrila.
Promocija Dobriline knjige održana je u Matici iseljenika, drugom, dragom domu naših sunarodnika, na čijem čelu je Miodrag Mića Jakšić.
„Kroz ovu knjigu je na neki način kročila na književnu scenu vrlo odlučno, želeći po meni, da pokaže put mnogim našim piscima, našim stvaraocima u dijaspori, koji često, iako dugo žive u nekom gradu, koji je lep, inspirativan, kao da ne primećuju, nego i dalje pišu o zavičaju, što nije sporno“, kaže Jakšić.
Mića Jakšić zbog toga predlaže da se ti mirisi, ukusi i lepota novog doma češće nađu među koricama naših stvaralaca.
