ŽIVOT U SKLADU SA PRIRODOM
,,Zdrav čovek ima hiljade želja, a bolestan samo jednu.” – Anton Pavlovič Čehov. Teške, podmukle, po shvatanju klasične medicine, neizlečive bolesti, su postale deo naše svakodnevnice. Pogode nas, ako ne lično, onda člana naše porodice ili bliskog prijatelja. Posle prvobitnog šoka, trudimo se da ispoštujemo sve savete koje nam doktori upute, nakon svega urađenog i rečenog izlečenja nema, a u nama ostaje bes. Zašto? Gde smo to pogrešili, pa je izlečenje izostalo? Odgovore na ova pitanja daće vam gospodin Vitomir Vislavski, čija je žena uspela da se izbori sa opakom bolešću.
Pre par godina supruzi je u bolnici, posle snimanja magnetnom rezonancom, dijagnostikovana multipla skleroza. Na brzinu, u samo tri-četiri dana od prvih simptoma, nije imala osećaj u ruci, nozi, a krenuli su i problem sa vidom. Posle deset dana terapija, otpuštena je kući. Iako su doktori bili ljubazni, brzi i korektni, ipak mi nismo bili zadovoljni sa odgovorima koje klasična medicina nudi u vezi bolesti. Videli smo pacijente kojima je svakim danom sve gore, čitali dosta o tome, da medicina nema leka, već samo uspeva da uspori njen razvoj, zato smo odgovore počeli tražiti na drugoj strani. Postoje razne teorije, od one zvanične da imuni sistem napada telo, do grupe lekara koji su u eksperimentima zaključili da imuni sistem samo čisti organizam od toksina, ali to iz nekog razloga radi previše agresivno, najčešće ako je u slanoj sredini. Profesor David Hafler sa univerziteta Yeyl, dokazao je u eksperimentima na životinjama, da prevelika količina soli u ishrani, a u isto vreme manjak sunca, uzrokuju veliko povećanje Th17 ćelija u nervnom sistemu, koje stvaraju upale u telu i dovode do autoimunih poremećaja. Postoji i teorija koja objašnjava da imuni sistem ne napada, samo čisti ono što je iz nekog razloga uništeno, najverovatnije zbog nedostatka hranljivih materija i kiseonika u nekim sredinama zbog suženja ili začepljenja minijaturnih krvnih sudova. Koji god da je razlog, oboleli sebi mogu pomoći.
POŠTUJ PRIRODNE ZAKONE
Više od deset godina čitao sam Ajurvedu i druge knjige o alternativnoj medicini. Učio o dobrobiti sirove hrane, o vezi između uma i tela, pogledao predavanja dr Lorjan Dej, slušao i lična iskustva mnogih ljudi koji su uspeli da se izleče od MS-a. Upoznali smo se sa zahvatom dr Zambonija, terapijom vitaminom D brazilskog lekara Coimbza, dijetom doktorke Sawyer, metodom doktora Richarda Sulca, shvatili smo da je sve zapravo jednostavno i da se svodi samo na jedno: poštovati prirodne zakone. Iz čitanja iskustva ljudi koji su uspeli da se izleče od najtežih neizlečivih bolesti, možemo zaključiti da su oni počeli ozbiljno razmišljati o promeni svojih navika, tek kad su oboleli. Teško je nekoga iz okruženja ko je zdrav navesti na sirovu ishranu, vežbe, bosonogo hodanje, a bilo bi divno kad bismo preventivno upoznali harmoniju prirode, prilagodili joj se, jer smo njen deo, pa su tako prirodni zakoni zapravo i zakoni zdravog života. Moram naglasiti da ja nisam lekar niti ekspert, ali podaci koje sam preuzeo dolaze od doktora iz celog sveta sa puno uspeha u lečenju.
NE POSTOJI ČAROBNI NAPITAK, A NI GOOGLE NIJE LEKAR
Prvo što ljudi urade kada dobiju dijagnozu i odluče se boriti sa bolešću je da ukucaju u pretraživač Google ključnu reč i čitaju razne tekstove i šture informacije koje pronađu. Naravno, to je greška. Zašto? Zato što će tamo pronaći dve vrste informacija, a nijedna im neće pomoći. Prvo će saznati da je to teško izlečiva bolest koja je nepredvidljiva i sa godinama se stanje obolelog pogoršava, često dovodeći do trajnog invaliditeta. Takva informacija ne pomaže iz razloga što je dokazano da stres igra veoma važnu ulogu u pogoršavanju stanja. Zatim ljudi počnu da traže alternativna rešenja i tu opet nailaze na polovične informacije. Uglavnom se nude sredstva sa imenima poput orijentalno, amazonsko, himalajsko i slično, samo da bi zvučalo tajanstvenije i skuplje, ali to sigurno nije rešenje.
Razni naslovi poput Biljka koja će vas izlečiti ili Biljka koja ima sto puta jače dejstvo od… i sl. samo prave kontra uslugu na duže staze. Nije razlog bolesti u nedostatku neke travke pomešane u med, nego je mnogo dublji, a takvo je i rešenje. Naravno da biljke imaju hranjiva i lekovita svojstva, pomažu, ali potrebna je kompletna promena načina zivota, tj. živeti po prirodnim zakonima, jer ako bežite od sunca, loše dišete i nastavite po starom da se hranite, nema te travke koja vas može izlečiti, to je samozavaravanje. Ljudi su navikli da kada se razbole, prime injekciju, popiju tabletu, simptomi se povuku i oni su izlečeni. Kad im medicina kaže da nema odgovor, onda oboleli traže rešenja u prirodi, ali na isti način: Daj mi neku travku ili smešu sa medom da ozdravim, to kod ove autoimune bolesti ne funkcioniše, zato je lečenje teže, a mi smo u svojoj civilizaciji odvojeni od prirodnog i zdravog načina života, zato nam je sve ovo neshvatljivo, ili veoma teško za pridržavati se. Izlečenje nije u nekom napitku, nego u načinu života, to mora postati naš novi stil, a ne samo privremena floskula. Na primer, jedna devojka mi je pisala da je u kolicima, da ne veruje više ni u kakvo izlečenje, jer eto, ni doktori joj ne mogu pomoći, a probala je sve ostalo i nije uspelo. Kada sam je pitao šta je to sve ostalo, ona je odgovorila: ,,Pa pila sam aroniju, a išla sam i na Ostrog.“ To je upravo ta greška, koju mnogi čine. Naravno da je trud koji je uložila dobar, ali ne i dovoljan. Ono sve ostalo bi podrazumevalo mnogo više.
U prirodi ljudi je da idu linijom manjeg otpora, ali to ne donosi rezultate. Kad vam kažu da su za vašu bolest krivi geni, okolina i slično, vi to lako prihvatate, jer to vaš ego odobrava. Ipak, ego treba malo spustiti i priznati da za svaki poremećaj određenu krivicu snosimo mi sami, to saznanje nije lako, ali nas dovodi do zaključka da se onda i rešenje nalazi u nama. Zamislite samo tu misao: Priroda je savršena, sve funkcioniše bezprekorno i precizno, samo sam ja, eto, greška prirode. Jesto to lakše za naš ego, ali nije tačno. Na taj način samo preuzimate ulogu žrtve, to je nešto najgore što sebi možete učiniti.
Medicina priznaje da je za pogoršanje stanja obolelog stres jedan od ključnih razloga. Naravno da stres ima negativan uticaj na tok svake pa i ove bolesti. Stres nije to što se dešava oko nas, ili nama, već način na koji doživljavamo stvarnost oko sebe. Fizički je dokazano da za svaku našu misao, želju, osećanje, emociju, mozak stvara različite molekule koji na različite načine utiču na telo. Zato stres koji izazovete čitanjem raznih negativnih iskustava ljudi koji pišu po forumima kako im eto, ništa ne pomaže, zapravo vama može nauditii.
EPILOG
Mi smo imali sreću da smo uspeli da stupimo u kontakt sa doktorkom Slađanom Velkov, koja nam je nesebično pomogla svojim savetima i podrškom. Sledeći njene savete, čitajući iskustva mnogih koji su se izborili sa MS-om, supruga je napravila radikalne promene. Iz ishrane je izbacila sve namirnice životinjskog porekla, sve industrijsko i što je najvažnije, zasićene masne kiseline. Uglavnom jede sveže voće i povrće, semenke, orašaste plodove, ali nije 100% na sirovoj hrani. Od dodataka hrani, pije sok od aloje i nonija, a dodaje i malo biljnih proteina. Povadila je sve metalne plombe i zamenila ih belim. Počela je više da se izlaže suncu zbog vitamina D, koji je neophodan obolelima. Vežba jogu, kao i pravilno disanje. Posle dva-tri meseca svi simptomi su se povukli. Od tada je prošlo više od šest godina, nikada više nije imala nikakvih problema. Naprotiv, radi i vežba više nego do tada i odlično se oseća.
Supruga posle nije išla na ponovno snimanje, tako da ne možemo da kažemo da je 100% izlečena, ali to i nije cilj ovog teksta. Cilj je ohrabriti druge da ne prihvataju ulogu žrtve, već da uzmu stvar u svoje ruke, menjajući svoje navike i poprave kvalitet života.
