B. Đorđević
Višenedeljna hladnoća koja je zapljusnula Berlin, nije omela brojne vernike da se okupe pred hramom Vaskrsenja Hristovog, i isprate svečano unošenje badnjaka, koje je ove godine obavio Nenad Petrović.
Liturgiju je služio vladika diseldorfski i nemački Grigorije, uz sasluženje protojereja stavrofora i starešine hrama Vaskrsenja Hristovog Dragana Sekulića, protojereja stavrofora Veljka Gačića i đakona Predraga Jankovića. Veliki broj ljudi bio je sve vreme i u crkvi i ispred nje, a pravo je čudo kako su svi uspeli da uđu, pomole se pred badnjakom, a posle toga i prijateljima požele srećno Badnje veče ispred crkve, uz kuvanu rakiju.
Sestre Sendrić, iz Novog Pazara, nisu propustile priliku da za Badnje veče dođu u Crkvu. Milena Sendrić kaže da je u Berlinu već godinu dana.
– Božić slavimo uglavnom u krugu porodice, kao i svake godine, do sada kod kuće u Novom Pazaru. Nas smo četiri sestre i jedan brat, i sada je manji deo porodice ovde, a veći deo je ostao kod kuće. Tu u Berlinu smo nas dve sestre i brat. Sada završavam medicinu, ali se nadam da ću ipak uspeti da dobijem i neku stipendiju. U Novi Pazar odlazim kad god mogu. Momak mi je u Srbiji, ima svoj biznis, pa nisam sigurna da ću još dugo ostati u Berlinu.
Milenina sestra Mirjana je takođe godinu dana u Berlinu.
– Radim u bolnici kao medicinska sestra. I ovde proslavljamo Božić u krugu najmilijih, koliko nas ovde ima, i prelepo nam je. Ovde smo nas dve sestre, a brat je otišao kod roditelja da slavi sa ostatkom porodice.
Nikolini Radilj mnogo nedostaje familija, posebno deca, ali preko vocapa, delimično i sa njima provodi Badnje veče.
– Slavim Božić ovde sa prijateljima u Berlinu, inače sam iz Ostrova, pravoslavnog sela kod Vukovara. U Berlinu radim u jednom balkanskom kafiću, u Šenefeldu i tamo se sluša samo balkanska muzika. Tu sam već pet godina. Ovde sam sama, pa slavim Božić koliko mogu, a deca i ostatak porodice su u Ostrovu i Vinkovcima. Bez svojih je teško, ali zato često odlazim dole. Ove godine nažalost za Božić nisam uspela da odem, ali sam već dobila snimak kako se u mom Ostrovu slavi Badnje veče gde je usred sela upravo zapaljen veliki Badnjak i ore se naše božićne pesme – priča Nikolina dok nam na telefonu pokazuje slavlje u svom rodnom mestu.
Milorad Kulišić navodi da Božić slavi kod kuće, u krugu familije, sa suprugom i dve ćerke, koje već studiraju.
– Uveče, na Badnje veče večeramo zajedno, ujutru na Božić doručak po običaju, a popodne ručamo sa kumovima.
Sa večere u crkvu
Željko Gluvak, posle unošenja Badnjaka sa društvom ispija kuvanu rakiju.
– Božić slavimo kod kuće, sa familijom i prijateljima. U Berlin sam još 1993. došao iz Bosanskog Broda, gde sada odlazimo tri puta godišnje. Tu sam sa ženom i dvoje dece i bavim se suvom gradnjom. Večerali smo zajedno kod kuće, ali sam samo ja došao. Sinu trenutno ne prija ova hladnoća, a ćerka je sa momkom.
Dajana pamti poklone
Milan Grabovac je došao sa ćerkom Dajanom i kaže da Božić slave tradicionalno, porodično kod kuće.
– U Berlinu sam već 32 godine. Do Teslića, odakle sam došao, odlazimo 4-5 puta godišnje. Bavim se građevinskim poslovima, imam firmu sa 15 zaposlenih i verovatno ću to raditi do penzije. Sin radi u Telekomu.
Dajana Grabovac dodaje da je najranija proslava Božića koje se seća bila ona kada je imala nekih 5-6 godina.
– Onda smo slavili u Tesliću, a najbolje sam upamtila paketić koji sam tada dobila. Inače, juče sam došla iz Teslića, gde se uglavnom družim sa familijom, ali se zato ovde u Berlinu družim sa našom omladinom, a 10 godina sam igrala i folklor u SNZ Mladost. Radim u birou, kod tate i kod mame i u jednom birou u nemačkoj firmi – završava priču Dajana.
Božić draži od Nove godine
Vladica i Bojana Janošević sa sinom Lukom su došli u crkvu na Badnje veče, dok se drugi sin Lazar, sa božićnom običajima upoznaje kod babe i dede u Tešnju, gde trenutno boravi.
– Božić slavimo u krugu porodice, a na Badnje veče smo u crkvi gde učestvujemo u unošenju badnjaka. Kod kuće pripremimo česnicu i radimo sve po našim starim običajima. Od dolaska u Berlin, slavimo samo ovde. Bavim se mašinskim poslovima CNC mašinom na potpori zgrada i mostova. Rodom sam iz Jagodine, ali sam 10 godina živeo u Bosni, u mestu Jelah, opština Tešanj, a u Berlinu sam već šest godina. U zavičaj odlazimo najmanje dva puta godišnje. Odemo preko leta, i za Novu godinu, tako da smo upravo došli pre dva dana. Novu godinu provedemo dole, ali zbog škole u koju ide sin Luka, moramo odmah posle toga da se vratimo. Trogodišnji sin Lazar je ostao kod babe i dede, ali se i on uskoro vraća. Imamo širok krug prijatelja ovde u Berlinu, naših ljudi, sa kojima se družimo i posećujemo svakog vikenda.
Bojana Janošević je rodom iz Rosulja kod Tešnja, a šest godina radi u bolnici u Kepeniku (deo Berlina).
– Božić slavimo u krugu porodice, na Badnje veče uživamo u posnoj hrani, priprema se riba, posan pasulj uz vruću pogaču. Ujutru, ja kao domaćica rano ustajem, pripremim česnicu, a onda budim i ostatak familije i tako dočekujemo božićno jutro.
Luka Janošević ima 11 godina i ide u peti razred.
– Mama nam spremi ribu i pasulj za Badnje veče, a na dan Božića ustajemo rano. Tako je to svake godine, odmah posle Nove godine ide i Božić, ali se uvek više obradujem Božiću.
