Nije baš cest slucaj da svi clanovi jedne porodice budu sportisti, pogotovo je to retkost medu srpskim stanovništvom Južne Australije, pa porodica Gajic, svakako predstavlja poseban kuriozitet.
Najbolja je, bez sumnje, supruga i majka Danijela, koja je jedinstvena sportska figura u Australiji, jer je bila šahovski šampion u tri države, rodnoj Rumuniji, bivšoj Jugoslaviji u kojoj je živela posle sklapanja braka, i u Australiji, u koju je stigla 1995. godine. Gospoda Gajic, nastupila je na pet Olimpijada i osvojila preko pedeset medunarodnih šahovskih turnira.
Danas Danijela Gajic vodi šahovsku školu i ne namerava se više aktivno baviti šahom, jer za to jednostavno u Australiji ne postoji interes.
Uci od Hjuitovog trenera
Monika istice kako je pravo zadovoljstvo raditi s trenerom kakav je Piter Smit, koji u svojoj karijeri ima i takvo igracko ime, kakav je prvi svetski igrac Lejton Hjuit.
– Mislim da sam poslednjih dve godine puno napredovala, reket mi je postao sastavni deo života i želim da u tenisu napravim što više – dodaje mlada teniserka.
– Šampion se nagraduje sa stotinu dolara – kratko kaže njen suprug Vladimir Gajic, bivši automobilski prvak Bosne i Hercegovine, i sam dobar, „lokalni“ šahista.
Starija cerka Monika, devojcica rodena u Jajcu 1988. godine, dve godine po dolasku u Adelejd, 1997. godine, pocela je na nagovor i uz velika odricanja roditelja, da trenira tenis, i kako za „Vesti“ prica njen otac Vladimir, odmah se videlo, da Monika ima talenta i da bi, nasledujuci sportski gen svojih roditelja, mogla da bude teniska zvezda.
Od tada, do danas, Monika je igrala na desetak teniskih turnira, uglavnom u kategorijama teniserki starijeg uzrasta, i imala je znacajnih uspeha, od kojih posebno izdvaja pobedu nad najboljom igracicom Južne Australije u kategoriji igracica ispod 14 godina, Emu Bejli rezulatom 6:2. U tom uzrastu igra se jedan set.
– Ove godine igrala sam tri polufinala i prezadovoljna sam – kaže stidljivo Monika, koja u svom oblacenju iskljucivo koristi letnju sportsku garderobu, pa do sada nije obukla cak ni majicu dugih rukava. – Bogu hvala, nikada do sada nisam bila bolesna, a to je veoma važno, jer nisam prekidala s treninzima.
Odlicna ucenica
Monika Gajic nije zanemarila školu, odlicna je ucenica devete godine.
– Možda žalim što nisam više postigla u šahu, bila sam prvakinja Australije za devojcice ispod deset godina, posle toga na svetskom šampionatu u španskoj Valensiji osvojila sam dvadeset i prvo mesto, ali shvatila sam šah i tenis ne mogu zajedno. Verujem da ce moja sestra Tijana, jedanćstogodišnjakinja, svestrana sportistkinja u potpunosti naslediti majku i da ce biti sjajna šahistkinja – kaže Monika Gajic.
– Tenis je jako skup sport – kaže otac Vladimir. – Ali, zahvaljujuci našem velikom odricanju, Monika putuje na turnire po Australiji. – Treninge placamo dva puta nedeljno iz svog džepa i kupujemo ostale rekvizite i opremu.
Vladimir naglašava da im nije žao, jer žele da Monika uspe i veruju u to, a to zadovoljstvo ih trenutno košta oko deset hiljada dolara godišnje. Ipak, veruju da ce sa rezultatima doci i sponzori, a onda ce da bude mnogo lakše.
Kao i svaka devojcica njenog uzrasta, Monika na pitanje ima li uzora i kako bi želela da igra, stidljivo s rumenilom u licu, tiho odgovora:
– Obožavam Moniku Seleš, volela bih da jednoga dana postignem ono šta je ona postigla, a velika mi je želja da zaigram u federejšn takmicenju s Jelenom Dokic, da zajedno branimo boje naše otadžbine. Istovremeno smo stigle u Australiju, ona je starija pet godina, i nadam se da cu za to vreme, biti u svetskom vrhu.
