Zbog potrebe da imaju skladišne kapacitete, uvoznici goriva i dalje su upućeni da kupuju derivate od NIS-a. Popravljanje stanja na tržištu može se očekivati sa izgradnjom skladišta, kao i sa konačnim otpočinjanjem izgradnje još jedne rafinerije u Smederevu, koju želi da napravi američka kompanija Komiko oil“
Sedam meseci po uvođenju liberalizacije tržišta naftnih derivata NIS još uvek ima dominantnu ulogu na srpskom tržištu. Konkurentske kompanije koje se bave uvozom i prodajom goriva i dalje su primorane da kupuju gorivo od NIS-a. Kako za Akter objašnjavaju stručnjaci iz ove oblasti, glavni razlog za to je odredba po kojoj svi uvoznici goriva moraju da imaju skladište od najmanje 500 metara kubnih za svaki pojedinačan derivat. Dok ne izgrade svoja skladišta uvoznici moraju da uzimaju gorivo od NIS-a. Po podacima iz dokumentacije NIS-a, u koju je Akter imao uvid, vidi se da se među četiri najvećih kupaca u prvom kvartalu 2011. godine nalaze i OMV i Lukoil, koji su NIS-ovi konkurenti na polju maloprodaje. Tako OMV zauzima treće, a Lukoil četvrto mesto na listi glavnih kupaca NIS-a, odmah iza Srbijagasa i Petrohemije. Za prva tri meseca ove godine OMV je imao promet sa NIS-om od 2,748 milijardi dinara, a Lukoil 2,684 milijarde dinara.
KUPOVINA OD NIS-a ILI UVOZ
Međutim, pored toga što kupuju derivate od NIS-a veliki igrači na tržištu goriva, kao što je Lukoil, koji već imaju određene skladišne kapacitete, nabavljaju derivate i u inostranstvu. Kako smo saznali u Lukoilu ta kompanija od početka 2010. godine ne koristi uslugu prerade nafte u NIS-ovim postrojenjima, niti ima nameru da to ubuduće radi. To znači da deo derivata kupuje od NIS-a, a da deo uvozi. Slično je i sa OMV-om. Na OMV-ovim benzinskim stanicama prodaje se i gorivo poreklom iz OMV-ovih rafinerija, ali i gorivo iz rafinerija u okruženju.
Kako za Akter objašnjava Ljubinko Savić, samostalni savetnik u Udruženju za energetiku PKS, pravo liberalizovano tržište naftnih derivata ne treba da očekujemo pre završetka ove ili početkom sledeće godine.
Mnogi od uvoznika derivata u Srbiji prilično su mali i ne mogu da konkurišu NIS-u. Oni veći koji su došli u Srbiju i izgradili mrežu benzinskih stanica sada ne mogu cisternama da transportuju gorivo iz svojih rafinerija u inostranstvu, jer postoji propis da za svako gorivo koje uvoze moraju da imaju skladište od najmanje 500 metara kubnih, kaže Savić.
On objašnjava da se sada radi na pravljenju tih skladišta, ali da je za to potrebno vreme.
Da biste izgradili skladište morate prvo da nađete lokaciju, da dobijete sve potrebne dozvole, da ispunite sve uslove prostornog plana, zaštite životne sredine, da ispunite sve odredbe Zakona o bezbednosti, pa sve do toga da na kraju dobijete upotrebnu dozvolu. To sve zahteva vreme. Najveći uvoznici već poseduju određene skladišne kapacitete i već uvoze derivate. Postoji mogućnost i da se iznajme određena skladišta, ali njih nema mnogo. Najviše ih ima NIS, ali je pitanje koliko bi se NIS-u isplatilo da iznajmljuje svoje skladišne kapacitete konkurenciji, kaže Savić.
Pored odredbe o skladištima od 500 kubika po derivatu, pokušano je na još jedan način da se zaštiti monopol NIS-a i posle liberalizacije. To je urađeno početkom ove godine tako što se izmenio Zakon o akcizama. Tada je praktično omogućeno da se na derivate koji izlaze iz NIS-ove rafinerije plaćaju manje akcize od onih koji se uvoze. Protiv takvog rešenja pobunila se Evropska komisija koja je upozorila da takve dvojne akcize krše Prelazni trgovinski sporazum sa EU. Zbog toga je Vlada Srbije u maju usvojila Predlog izmena zakona o usklađivanju akciza na naftne derivate, kojim su ukinute različite akcize.
Ljubinko Savić kaže da bi trebalo zaštititi NIS sve dok se ne završi modernizacija rafinerije.
Srbija ima naftu koja podmiruje čak jednu trećinu naših potreba, nama je u interesu da se ona preradi, a ne da uvozimo. Sem toga, rafinerija zapošljava ljude, pa bi se opadanjem proizvodnje došlo do otpuštanja. Treba sačekati i podržati NIS dok ne završi modernizaciju, jer je za očekivati da će se onda kompanija naći i na regionalnom tržištu, od čega možemo svi da imamo korist, kaže Savić.
RAFINERIJA U SMEDEREVU
Pored toga razvoju tržišta naftnih derivata doprinela bi i izgradnja još jedne rafinerije. Međutim, investicija vredna 250 miliona dolara, čiji se dolazak u Smederevo najavljuje duže od dve godine, još uvek se održava na staklenim nogama. Šta se dešava sa ovom investicijom oko koje se već mesecima vodi rasprava? Posle odluke komisije za izdavanje zemljišta da odbije ponudu jedinog ponuđača Komiko oila, pošto ona, kako je obrazloženo, ne odgovara uslovima konkursa, ni odbornici lokalnog parlamenta, iako je bilo najavljeno, nisu se o njoj izjašnjavali. Odlaganje rasprave usledilo je nakon odluke Gradskog veća da zaduži Odeljenje za urbanizam, izgradnju i komunalne delatnosti, kao i Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj, da u roku od 60 dana izrade elaborat o opravdanosti za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini po ceni, odnosno zakupnini, koja je manja od tržišne. Na taj način odluka o prihvatanju ponude Komika, da za 285,9 miliona dinara na 99 godina uzme u zakup 113 hektara zemljišta za potrebe izgradnje rafinerije u Smederevu, odložena je za najmanje dva meseca, a očekuje se da će se u lokalnom parlamentu o njoj raspravljati tek u septembru.
ZEMLJIŠTE ISPOD CENE
Izrada elaborata, prema rečima gradonačelnika Predraga Umičevića, posledica je promena uslova u vezi sa prvobitnim konkursom za izdavanje zemljišta u zakup na koji se kao jedini ponuđač javio Komiko oil. Lokаlnа samouprava tako bi trebalo da investitoru zemljište izdа po ceni nižoj od tržišne, а sаglаsnost zа elаborat očekuje se od Vlаde Srbije.
Prvobitnim uslovima oglasa predviđeno je da je najniža cena zakupnine 113 hektara zemljišta za period od 99 godina 100 miliona dinara. ‘Komiko oil’, koji se jedini javio na konkurs, ponudio je u tom trenutku cenu gotovo tri puta višu od predviđene, odnosno 285,9 miliona dinara. Od tada, a to je bilo u januaru prošle godine, do danas promenili su se uslovi konkursa. Ministarstvo finansija u međuvremenu je u martu prošle godine donelo uredbu prema kojoj je cena izdavanja povećana, tako da sada dolazimo u situaciju da je ponuđena cifra niža od tržišne vrednosti zemljišta, što u vreme raspisivanja oglasa nije bio slučaj. U ovakvim slučajevima uredbom je predviđeno da se izradi elaborat opravdanosti investicije na osnovu kojeg vlada treba da se izjasni i da saglasnost za izdavanje zemljišta. Zbog toga je naložena izrada elaborata, objašnjava gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.
Osim cene, sporna je bila i dinamika isplate zakupnine, zbog čega je, prema obrazloženju, komisija za izdavanje zemljišta koju je formirao gradonačelnik, odbila ponudu Komiko oila. Naime, oglasom i odlukom skupštine nije predviđena ponuđena dinamika uplate novca po osnovu zakupa u tri rate.
‘Komiko’ je ponudio da prvu ratu uplati 60 dana od izrade plana detaljne regulacije, drugu 30 dana od izdavanja lokacijske, a treću 30 dana od izdavanja građevinske dozvole. Ovde imamo problem, pošto je u međuvremenu vlada umesto prvobitnog PDR-a, koji je trebalo da donese Skupština grada, usvojila plan prostora posebne namene, jer je izgradnja rafinerije stavljena na listu projekata od važnosti za Republiku Srbiju. Time je datum početka isplate zakupnine postao neodređen, jer predviđeni dokument nije usvojen. Osim toga dinamika isplate dovedena je u pitanje, s obzirom na to da vlada donosi i lokacijsku i građevinsku dozvolu, a pitanje je da li bi se to sve završilo u roku od 60 dana, kako je predviđeno oglasom i skupštinskom odlukom. Mi smo kontaktirali investitora i dobili dopunu ponude kojom je ‘Komiko’ saglasan da novac za zakupninu uplati u roku od 60 dana od potpisivanja ugovora o izdavanju zemljišta u zakup. Time je otklonjena još jedna prepreka za realizaciju najveće grinfild investicije u Srbiji, navodi gradonačelnik Umičević.
„MOIL COALTRADING“ NIS-ov NAJVEćI DOBAVLJAč PORED „GASPROMNJEFTA“
U izveštaju poslovanja NIS-a za prvi kvartal 2011. godine vidi se da je najveći dobavljač ove kompanije bio Gaspromnjeft sa ukupnim dugom od 6,947 milijardi dinara ili 42 odsto. Međutim, on predstavlja tek jednog od dva glavna dobavljača. Drugi je kiparska kompanija Moil Coaltrading Co. Limited, koja ima ukupan dug od 5,447 milijardi dinara ili 33 odsto. Zanimljivo je to što NIS-u nije dovoljan jedan dobavljač kao što je Gaspromnjeft, nego mora da nabavlja naftu i od trgovca kao što je Moil Coaltrading. Zato su se u NIS-u javila sumnja da se sa ovom kiparskom firmom posluje zato što je to način kojim određena razlika u ceni, za koju se pretpostavlja da je koruptivne prirode, ostaje na računima posredničke firme Moil Coaltrading.
