Srbiji su potrebni državnici, a ne politikanti koji se jedino bore za svoj ili partijski interes. Jer, osećaj državničke mudrosti, nacionalne svesti i potreba da ujedinjeni izvuku Srbiju iz situacije u kojoj se zemlja nalazi – ne registruje se među aktuelnim političkim liderima i u štabovima njihovih partija. Jedina reč do koje većina sadašnjih političara u Srbiji drži jeste – vlast i samo vlast, dok zemlja sve dublje tone u dužničku i moralnu krizu. U Srbiji, koja je u totalnom političkom i ekonomskom haosu, bez moralnog preporoda, u kojem kao uzor treba da prednjače vođe, nema budućnosti ni srpskom narodu ni Srbiji – poručuje u razgovoru za „Vesti“ predsednik Srpske narodne odbrane iz Kanade, Bora Dragašević, glavni i odgovorni urednik „Glasa kanadskih Srba“ i direktor Radio programa “ Šumadija“ iz Toronta.
Problemi oko glasanja
Kako komentarišete najavu promene Izbornog zakona Srbije da i dijaspora glasa u inostranstvu i uključi se u politički život otadžbine?
– Pozdravljam, ali ukoliko bude novih izbora u aprilu ne verujem da će biti odmah ostvarljivo. Kratak je rok da se popišu svi građani Srbije, koji žive na svih pet kontinenata, da se obezbedi dovoljan broj glasačkih mesta, kontrolori izbora, finansijska sredstva… Iako se nezvanično procenjuje da tri do četiri miliona Srba živi u rasejanju, pitanje je koliko je državljana Srbije, a koliko ih ima pasoš isključivo neke druge zemlje. S druge strane u Srbiji, doduše sporadično, čujem:
„Zar vi koji u Srbiji ne plaćate porez i ne živite u njoj, a ne trošite svakodnevno ni svoj novac ovde, da odlučujete o našoj sudbini pomoću daljinskog upravljača iz bogatog sveta, iz vaših kadilaka i mercedesa“….
Ovih dana on boravi u Srbiji povodom obeležavanja 200 godina od Prvog srpskog ustanka i 128. godišnjice Vojno-istorijskog instituta Vojske SCG, na čijoj proslavi je već bio specijalni gost. Međutim, nije se, kaže, nadao da će istovremeno biti i „svedok neodgovornog prepucavanja i zatezanja na domaćoj postizbornoj sceni, radi ostvarenja liderskih ambicija političara, kao da Srbijom teku med i mleko, umesto ovog jada i čemera“.
Sa gospodinom Dragaševićem razgovaramo o aktuelnim prilikama i perspektivama Srbije, viđenim iz njegovog emigrantskog ugla, ali i iz ugla čoveka koji na Zapadu živi više od pola veka.
– U poslednjih desetak dana, informišući se iz više domaćih pisanih i elektronskih medija, a pre svega kroz susrete sa pojedinim istaknutim ličnostima i kroz razgovore sa običnim ,“malim,“ skromnim ljudima, na sopstveno zaprepašćenje spoznao sam da danas u Srbiji gotovo da nema čoveka koji je zadovoljan svojim životom, niti očekuje izvesniju budućnost.
Dijaspora ne može samo da daje
• Da li u oživljavanju Srbije konkretno može pomoći sve brojnija dijaspora?
– Dijaspora može i želi da pomogne, ali se ne može očekivati da neprekidno daje, ne dobijajući ništa za uzvrat. Mora da postoji obostrani dugoročni interes, kao i vladavina prava i zakona u Srbiji. Takođe, moram naglasiti da je u srpskom rasejanju daleko bogatiji intelektualni nego finansijski potencijal. Imam utisak da se ovde preuveličavaju cifre o Srbima velikim bogatašima u svetu koji će masovno da ulože na stotine miliona i milijarde dolara u Srbiju čim se steknu zakonski uslovi o garanciji investicija. Ali, zato Srbija može da iskoristi svoje jake i brojne umne snage iz rasejanja, da ih angažuje da sarađuju na domaćim projektima, da iskustva i napredak iz inostranstva prenesu, da budu veza Srbije sa svetom.
Svi su ogorčeni. Imam utisak da se nakon tri godine od demokratskih promena ugasila ona nada, koju sam video u narodu kada sam u leto 2001. posle 56 godina prvi put kročio u Srbiju – kaže Dragašević.
• Osim nestabilne političke situacije, šta su još uzroci te ogorčenosti?
– Koliko sam mogao da ocenim, Srbija se nalazi pred finansijskim kolapsom, u dužničkoj krizi s pretećim bankrotom zemlje. Ima oko milion nezaposlenih i enorman spoljni dug, čujem oko 15 milijardi dolara. Industrija, ono što je vredelo, rasprodata je, a ne vide se rezultati u pokretanju novih privrednih kapaciteta iz tih sredstava. Afera aferu sustiže u svim segmentima javnog života. S druge strane, Srbi i biološki odumiru. Preti opasnost da 2050.godine na Balkanu bude svega oko dva miliona Srba. Strahujem da za sto i više godina srpski potomci u rasejanju neće moći da kažu odakle su rodom i poreklom, jer matice više biti neće. Zato podvlačim – moralni preporod pre svega i to odmah!
