Prevodenje književnih dela je izazovan, mnogo težak, ali i lep posao. I onaj ko zapocne taj posao, ostaje mu veran.
To su saznali prisutni u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu, gde su o prevodenju sa francuskog na srpski jezik govorile prevodioci Jelena Stakic i Mirjana Avramovic.
Ono što je, možda, kamen spoticanja u tom pozivu, je da ne postoji ni jedan kompletan recnik za srpsko-hrvatski jezik, ni za literalne prevode, kao ni za standardizaciju jezika, mada su potrebe velike. Dakle, prevodioci, koji su „mostovi izmedu kultura originalnih i stranih jezika“, moraju biti vešti interpretatori i poznavaoci kultura.
U prvom delu veceri, knjigu Jelene Stakic pod naslovom „Žedan preko vode“, predstavila je gospoda Avramovic, govoreci o zabavnom štivu, obogacenom humorom i koje se cita sa puno zadovoljstva.
Katarinina zvezda
Zvezda koja je bljesnula na ovoj veceri, predstavivši se pesmom „Haljine na balu“, bila je dvanćstogodišnja Katarina Milikiev iz Požarevca koja sa mamom LJiljanom u Parizu provodi školski raspust.
Mlada poetesa objavila je pet zbirki pesama, još dve knjige su u rukopisu. Naravno, dak je generacije, pri tome je završila školu plesa, školu za manekene, osnovnu školu engleskog jezika…
– Pišem uvek, i danju i nocu. Pišem brzo, brišem malo. Parizu sam vec posvetila nekoliko pesma! – tako prijavljuje devojcica, dobitnica mnogih nagrada i medalja, medu kojim i pocasne povelja „Karadordevic“.
Autor, po formaciji psiholog, govorila je o ovoj autobiografskoj knjizi, u koju je satkala „svoj celi život prevodioca“, protumacivši ga sa: „fascinantan poziv“.
U nastavku, gospoda Avramovic je opisala svoj kontakt sa Milanom Kunderom, kojem je prevodila knjigu „Neznanje“, delo o nemogucnosti emigrantskog povratka, provenjenom kao „metaforu izgubljenih domovina“.
– Kundera sa prevodiocem saraduje blisko, on mu za sve daje objašnjenja, svoj tekst okružuje novim tekstom, pa to deluje kao knjiga u knjizi. Takva angažovanost autora je potpuno nepotrebna, jer i sam prevodilac mora da oseti nijanse. Drugi primer je Patrik Modiano, prevodila sam knjigu „Dora Brunder“, njega uopšte ne interesuje ni ko, ni kako mu prevodi delo, te ni nema nameru da prevodioca upozna i s njim progovori – objasnila je Mira Avramovic.
