Zahvaljujući svojoj srpskoj diplomi i svom znanju, u poznatoj svetskoj kompaniji Motorola danas radi 50 Srba. Jedan od njih, inženjer Vladimir Malešević nam otkriva veliku poslovnu tajnu:
N: Motorola u Beogradu otvara fabriku sofrvera za automobilsku industriju i mi se vraćamo kući
O Rad u Motoroli je bio mnogo drugačiji od rada u manjim frimama, jer ova kompanija stavlja jak akcenat na poštovanje ličnosti i njegovog rada. U novoj grupi koju trenutno vodim, dizajniramo najsavremenije mobilne telefone. Radni dan ponekad traje i 12 sati, da bi se postiglli radni zadaci i pretekla konkurencija (Zoran Ulićević)
O O ulaganjima Motorole u Srbiju direktor Zafirovski je pregovarao je lane sa Borisom Tadiće, predsednikom Srbije. U međuvremenu, Majk Zafirovski je otišao u penziju, ali je pregovore nastavio novi prvi čovek kopanije Ed Zander (Vladimir Malešević)
Američka kompanija Motorola, koja se nalazi na listi deset najvećih firmi u svetu, već nekoliko decenija drži primat u razvoju elektronske tehnologije. Zato nije ni čudo što je ova svetska kompanija privlačna za stručnjake iz celog sveta, koji prosto hrle u čikago.
– Mi možemo da budemo posebno ponosni, jer među strancima u Motoroli najviše ima Srba – čak 50. To su vrhunski stručnjaci, koji su bili svojevremeno bili najbolji studenti elektrotehnike i elektronike na niškom, beogradskom i novosadskom fakultetu. U Motoroli su naši stručnjaci jako uspešni i zato i jako cenjeni. Zahvaljujući ponajviše njima Motorola je odlučila da svoje poslove proširi i na Srbiju – rekao nam je nedavno Desko Nikitović, generalni konzul u čikagu, koji je prihvatio Beograd kao svoj «sestrinski grad».
Zaposleni Srbi u Motoroli i drugim američkim firmama u čikagu, kojih ima oko hiljadu, pokušali su da lane formiraju Klub inžinjera i tehničara, ali im zbog prevelike zauzetosti i obaveza na poslu to nije pošlo za rukom. Međutim, naši ljudi zaposleni u Motoroli uvek pronađu makar malo vremena da se druže. Inžinjer Vladimir Malešević je nedavno obeležio svoju jubilarnu prvu deceniju rada u Motoroli. Na proslavi su bili njegovi zemljaci Jovica Savić, Ljubomir Konjević, Zoran Ulićević, Stevan Živanović, Boris Marendić, Stevan Malešević, Miloš Dedović, Ivana Dedović, Miloš Grčić, Olivera Stanković i Judita Cinkler.
N: Dijazner sistema tetra
Malešević je softver inženjer. U Motoroli radi na jednom zanimljivom tajnovitom projektu, o kome zbog poslovne tajne ne sme mnogo da govori.
– Mi koji smo došli u Motorolu iz Beograda, Niša, Novog Sada i Sarajeva smo cenjeni i poštovani kao stručnjaci. Doduše, radimo vredno, čak 60, pa i više sati sedmično. Uspešni smo najviše zahvaljujući našem poslovičnom srpskom znanju. Diplomirao sam na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Magistrirao elektrotehničke nauke na čuvenom Kornel univerzitetu u Itaki, država Njujork. U Motoroli sam od 1994. godine. Trenutno sam na poziciji program menadžera. Radim u diviziji koja dizajnira privatne komunikacione sisteme. Trenutno sa timom radim na razvuju najnovije generacije Tetra komunkacionih sistema. Jedan takav sistem je nedavno prodat Beogradu za potrebe Vlade Srbije i policije – otkrio nam je svoju poslovnu tajnu Vladimir Malešević.
I Ljubomir Konjević je softver inženjer. Radi u sektoru za komercijalne i industrijske proizvode, koji ima i odeljenje za specijalne naružbine iz američkog Stejt departmenta. Konjević je diplomirao i magistrirao elektroniku u Beogradu. Radio je u Srbiji sedam godina, a onda je početkom 2000. dobio američku zelenu kartu na lutriji:
– Došao sam sa porodicom u Ameriku i odmah otišao u Motorolu. Te godine je vladala velika potražnja za elektroinženjerima. U rukama sam imao deset dobrih ponuda za posao, ali sam se odlučio za Motorolu, iz dva razloga: tamo sam već znao neke ljude, a i supruga je želela da živimo u čikagu. Za razliku od Srbije, gde uglavnom radite sami ili sa nekim u paru, u SAD se radi u velikim timovima od hiljadu inženjera. U takvoj ekipi moje znanje koje sam doneo iz Beograda je došlo do izražaja.
Boris Marendić je u Ameriku stigao iz Sarajeva. U Motoroli je inženjer u sektoru za komercijalne, industrijske i proizvode za vladu.
N: Niški lobi
Stevan Živanović i Miloš Dedović su Nišlije. Ovaj prvi je predsednik Kluba prijatelja Niša u SAD. Živanović je jedan od onih srpskih aktivista u čikagu, koji, takođe, često organizuje skupove naših inženjera iz Motorole, jer je, kako reče, jako svestan važnosti tih okupljanja.
– Ja sam došao u Ameriku zbog magistarskog rada. U Nišu sam bio u istraživač, ovde sam u industriji, menadžer u sektoru za automobilske proizvode i senzore. U Motoroli sam poslednjih sedam godina.
Miloš Dedović je diplomirao na Elektronskom fakultetu u Nišu, gde je kratko radio kao saradnik na katedri za digitalnu obradu signala. Kada je magistrirao u čikagu zaposlio se prvo u kompaniji Zenit, koja je, takođe, poznata kao elektronska korporacija, a potom je 1998. prešao u Motorolu. U početku je radio u telefoniji, zatim je prešao u sektor satelitskih komunikacijama. Trenutno Dedović radi na projektima automatizovanih sistema kao menađer istraživačkog tima i vodi nekoliko različitih softverskih projekata za auto industriju.
– U čikago sam došao pre deset godina na poziv Univerziteta u Ilinoisu da u okviru magistariskih studija sprovodim istraživanje u oblasti bioloških senzora na bazi silicijuma. Po završetku post-diplomskih studija, na preporuku svog profesora, prihvatio sam posao u Motoroli, u grupi koja razvija elektroniku za automobile. U početku svoje karijere u Motoroli doprineo sam razvoju i uvođenju u proizvodnju nove tehnologije za senzore pritiska koji se danas ugrađuju u milione automobila u svetu. Trenutno vodim tim inženjera koji razvija novu generaciju inercionih senzora za automobilsku industriju. Naš proizvod je zasnovan na minijaturnim silicijumskim žiroskopima i akcelerometrima koji mere ugaonu brzinu i ubrzanje automobila i sastavni su deo modernih sistema za kontrolu stabilnosti vozila. Ovi sistemi danas su spadaju u standardnu opremu luksuznih automobila i omogućavaju vozaču da zadrži kontrolu nad vozilom kada dodje do proklizavanja i sličnih hazardnih situacija. Tehnologija koju smo razvili u Motoroli omogućava nam da produkt uvedemo u masovnu proizvodnju i na taj način omogućimo proširenje ovih sigurnosnih sistema na vozila široke potrošnje, iz srednje i donje klase. Mislim d aće ovaj sistem da se proizvodi od iduće godine u Beogradu.
Ivana Dedović je kao diplomac iz Niša dobila posao u Motoroli, jer se diploma Elektronskog fakulteta priznaje u državi Ilinois. Ivana radi kao stariji menadđer u grupi koja dizajnira, proizvodi i prodaje Kanopi. To je radio uredjaj Motorole za prenos podataka širom sveta.
N: Brz napredak
Miloš Grčić radi u sektoru marketinga i prodaje. On je rođen je u Americi, ali veoma drži do svog srpskog porekla i veoma se raduje svakom susretu sa kolegama iz naše zemlje.
Njegov kolega Jovica Savić je vodeći hemijski inženjer laboratorije Motorola. Rođen je u Americi, ali su njegovi roditelji poreklom iz Šumadije.
Inženjer Zoran Ulićević je menadžer Motoroli, u sektoru globalne tehnologije. U Americi je ravno 20 godina. Došao je 1986. da uči:
– U čikagu sam počeo da radim kao elektronski tehničar, pa kao mlađi inženjer, i došao na kraju godine do pozicije inženjera dizajnera
temperaturnih kontrolera. I pored beogradske diplome išao sam uveče na Institu za tehnologiju i u maju 1988. sam magistrirao na odseku za elektroniku. Neko vreme potom sam radio kao dizajner industrijskih robota, ali sam tu firmu napustio kada me u oktobru 1999. Motorola primila u stalni radni odnos.
Rad u Motoroli je bio mnogo drugačiji od rada u manjim frimama, jer ova kompanija stavlja jak akcenat na poštovanje ličnosti i njegovog rada. U novoj grupi koju trenutno vodim, dizajniramo najsavremenije mobilne telefone. Radni dan ponekad traje i 12 sati, da bi se postiglli radni zadaci i pretekla konkurencija.
Rukovodstvo Motorole nas ocenjuje na kraju godine i nagrađuje najbolje novim i boljim mestima. Uz to Motorola obezbeđuje i potencira nastavak obrazovanja kroz razne seminare i omogućava razvoj potencijala i karijere u raznim tehničkim i poslovnim disciplinama.
Naši inženjeri u Motorli rade na raznovrsnim poslovima kao što su razvoj novih proizvoda, podrška i servis sistema, proizvodnja, naučno-istrazivačka laboratorija, statistika i kontrola kvaliteta, menadžment, marketing. Procentualno naši ljudi u Motoroli su najzastupljeniji u razvoju novih proizvoda, pre svega mobilnih telefona, privatnih komunikacionih sistema Astro i Tetra, elektronska kontrole za automobilsku industriju i bežične mreže velike propusne moći Kanopi. Naši inženjeri imaju više objavljenih radova iz oblasti arhitekture komunikacionh sistema i statističkih procesa za kvalitet softvera.
– Problemi u radu su raznovsni. Iz perspektive jednog progam menadžera problem je, na primer, bitka da se ispoštuju rokovi isporuke i kriterijumi kvaliteta proizvoda uz minimalne moguće finansijske troškove. Suština je da se maksimizira profit – priznao nam je inžinjer Stevan Živanović.
N: Povratak u Srbiju
Za razliku od njega Živanovića, koji još ne mašta o povratku u Srbiju, njegov kolega Vladimir Malešević veruje da je povratak u Srbiju moguć. Malešević svoju budućnost vidi u Beogradu, u kome je sticao znanja iz elektrotehnike:
– Već sam deset godina u ovoj kompaniji. Motorola je jedna od najboljih kompanija u svetu, lider u novim tehnologijama, u kvalitetu i u odnosu prema zaposlenima. Trenutno u Motoroli radim na najnovijoj generaciji komunikacionih sistema, voki-toki uređaja, čiji je jedan od kupaca i Srbija.
Mislim da se vratim kući. Motorola u Beogradu otvara fabriku sofrvera za automobilsku industriju i mi se vraćamo kući. Pregovore sa Srbijom oko investiranja u Nišu i Beogradu započeo je Majkl Zafirovski, izvršni direktor Motorole. On je Makedonac poreklom, koji je pre 45 godina iz Skoplja emigrirao u SAD. O ulaganjima Motorole u Srbiju direktor Zafirovski je pregovarao je lane sa Borisom Tadiće, predsednikom Srbije. U međuvremenu, Majk Zafirovski je otišao u penziju, ali je pregovore nastavio novi prvi čovek kopanije Ed Zander – otkrio nam je još jednu amričku poslovnu tajnu inžinjer Vladimir Malešević.
Marko Lopušina
Antrfile
N: Svemirska firma
Motorola je osnovana 1928. kada je Pol Galvin počeo da radi sa Galvin Manufacturing Corporation, koja se bavila proizvodnjom radio-aparata za kola, ali već usavršavaju radio-prijemnike za kuću i policijske radio- veze. Ime menjaju 1947. i od tada je Motorola kompanija uspeha. Tih godina uveliko oglašavaju svoje proizvode na prostoru cele Amerike, otvaraju istraživačke laboratorije u Feniksu, a već krajem 1959. spadaju u vodeće proizvođače vojnih, svemirskih i komercijalnih komunikacionih sistema. Pod rukovodstvom Roberta Galvina, Motorola se širi na svetskom tržištu, koncentrišući svu energiju na istraživanje novih visokih tehnologija, pa je krajem osamdesetih među vodećim proizvođačima mobilnih telefona u svetu, a 1996. proizvodi i mobilni telefon džepne veličine.
U godinama privredne recesije i Motorola je otpustila oko 4.000 ljudi, što je izazivalo nesigurenost i među našim stručnjacima. Sada je ova kompanija počela sa novim zapošljavanjima, pa je atmosfera samim tim i mnogo povoljnija, jer radnici nisu opterećeni strahom da će izgubiti posao.
Treba naglasiti da je pored mobilnih telefona, po kojima je prevashodno poznata, Motorola vodeći proizvodjač komunikacione opreme specijalne namene i jedan od najvećih globalnih snabdevača elektronskih sistema i senzora za automobile. Danas je ova kompanija svetski lider u vrhunskoj tehnologiji bežičnog komuniciranja.
Antrfile
N: čikago kao Beograd
– čikago je treći po veličini metropolis u SAD koji je iz industrijskog i radničkog grada prerastao u veliki poslovni centar u kome je sedište velikih korporacija poput Motorole, Mek Donaldsa i Boinga. Dinamičan razvoj grada doveo je do velikog etničkog šarenila koje se najbolje doživljava kroz kuhinju. Na raspolaganju su jela od autentičnih specijaliteta kao što su čikaška ‘duboka’ pica i poljska kobasica sa Maksvel strita, preko raznovrsnih italijanskih, francuskih, meksičkih i orijentalnih poslastica, do bureka i ćevapćića. Kulturni život je, takođe, bogat. Možete obići svetski poznate muzeje, pogledati predpremijeru najnovijeg brodvejskog mjuzikla, slušati najbolje muzičare sveta u toku Bluz ili Džez festivala, ili otići do Grčke četvrti na srpsko-grčko-makedonsko veče. Poznato je da u čikagu živi veliki broj naših ljudi što znatno olakšava održavanje kulturnog identiteta. Pored umetnika kojima je čikago dom, kao sto su stari majstor harmonike Novica Negovanović, pevači Lepa Lukić, Aca Lukas, Zoran kalezić ili nova zvezda u usponu, Miloš đorđević, Vetroviti grad redovno posećuju najpoznatiiji srpski umetnici, od Marine Arsenijević, preko trubača Bobana Markovića, do Riblje čorbe i Indeksovog radio pozorišta. Srbi u čikagu imaju nekoliko radio programa, televizijski program TV4S i novine Ogledalo. Prošle nedelje u čikagu je izabrana najlepša Srpkinja u SAD. To je Nikodija đogo, 19-godišnja cura poreklom iz Benkovca, koja će u septembru u Beogradu da učestvuje na izboru Mis SCG – rekao nam je Vladimir Malešević.
