Iako se ugovorom o kupoprodaji obavezala da je odluka arbitraže u Parizu konačna, neoboriva i obavezujuća, država Srbija nezadovoljna presudom ponovo traži arbitražu od iste institucije. – Američki OPIK savetuje kompanijama iz te države da u ugovore bude upisano da je u slučaju spora nadležan samo američki sud, nikako međunarodna arbitraža
Ako se neka američka kompanija ubuduće odluči da investira u Srbiju, u ugovoru kao obavezna klauzula biće upisano da je za eventualni spor isključivo nadležan – američki sud, a ne bilo koja međunarodna arbitraža. Taj predlog svim američkim investitorima uputila je jedna državna agencija iz Vašingtona – Korporaciji za osiguranje privatnih investicija (OPIK) – posle iskustva koje je kompanija Univorld imala u Srbiji prilikom kupovine tadašnje turističke agencije Putnik.
Slučaj američkog biznismena srpskog porekla Srbe Ilića izazvao je velike šumove na američko-srpskim poslovnim vezama koji traju već godinu i po dana. Taj spor trajaće sve dok država Srbija ne isplati OPIK-u sumu novca koju je ta agencija pokrila Iliću na ime odštete koju Srbija nije želela da isplati njegovoj kompaniji a po presudi arbitraže Međunarodne trgovinske komore u Parizu. Kao svojevrsna politička arbitraža ocenjen je i zahtev američke državne sekretarke Hilari Klinton koja je u Beogradu od premijera Cvetkovića zatražila da Srbija ne okleva u izvršavanju odluka arbitraže.
Slučaj Putnik ponovo je aktuelizovan u utorak kada je otvoren hotel Tulip in Putnik koji je renovirao novi vlasnik, ruska kompanija Metropol. Novinari su na otvaranju pitali ministra ekonomije Mlađana Dinkića šta će država da uradi po zahtevu Srbe Ilića, bivšeg vlasnika Putnika, u čiju je korist presudila arbitraža. Dinkić je tim povodom rekao da nije siguran da je postupak okončan.
Iako se ugovorom o kupoprodaji obavezala da je odluka arbitraže u Parizu konačna, neoboriva i obavezujuća, država Srbija nikako neće da se pomiri s takvom odlukom i nastoji svim raspoloživim pravnim silama da izađe kao pobednik u sporu s Univorldom i američkom Korporacijom za osiguranje privatnih investicija.
Arbitražna odluka (po kojoj je Srbija izgubila spor) uručena je strankama u sporu (kompaniji Univorld i srpskoj Agenciji za privatizaciju) 3. maja 2007. godine. Božidar đelić 2007. potpisuje zaključak vlade da se izvrši isplata presuđenog duga iz izvora koji su za to određeni. Ali, agencija pokreće osporavanje arbitražne odluke kod domaćeg suda, novac se zamrzava, a država Srbija od tada ne dozvoljava da američka kompanija naplati štetu nastalu jednostranim raskidom ugovora o kupoprodaji Putnika.
Suprotno ugovoru i načelu arbitraže, država Srbija (odnosno Agencija za privatizaciju) obratila se Trgovinskom sudu tražeći da poništi odluku pariske arbitraže. Sud je tada doneo privremenu meru kojom je zabranjeno raspolaganje spornim novcem i od onda devet miliona dolara (što je zbog kursnih kretanja sada manja svota, pošto se novac drži u dinarima) leži na računu u Rajfajzen banci, a da niko ne može da ga podigne. Ipak, posle brojnih odlaganja, beogradski Trgovinski sud konačno je presudio u korist Univorlda, ali je država i tada odbila da plati i žalila se Višem trgovinskom sudu koji nije prihvatio tu žalbu. Na kraju, Agencija za privatizaciju žalila se i Apelacionom sudom. Svi domaći sudovi obavestili su državu (agenciju) da odluke međunarodne arbitraže ne mogu da se poništavaju u Beogradu.
Ignorišući sve ove odluke država je pokrenula novu, drugu po redu arbitražu pred istom institucijom – Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu po istom pitanju, ovog puta tražeći odštetu od Univorlda i njegovo kažnjavanje zbog neizvršavanja obaveza iz ugovora. Komora u Parizu prihvatila se ponovo arbitraže jer svaki ovakav spor donosi i dobru zaradu. Istovremeno, Agencija za privatizaciju je zatražila da domaći sud ponovo odobri privremenu meru zabrane raspolaganja novcem koji po prvoj arbitraži pripada Univorldu, jer je država kao argument iznela da u slučaju pobede na drugoj arbitraži neće imati odakle drugde da se naplati. Kao kontrapotez Univorld je zahtevao oko 60 miliona dolara od države, pošto je ona prodala Putnik za toliko novca posle raskida ugovora, iako su akcije te firme do okončanja arbitraže pripadale Univorldu.
U međuvremenu, u Beograd je stiglo četvrto po redu pismo OPIK-a u kome se, između ostalog, naglašava da će svi budući američki investitori u ugovorima priznavati nadležnost samo američkih sudova.
Prema informacijama dobijenim iz krugova bliskih arbitraži, Politika saznaje da je presuda već napisana ali još nije predata strankama u sporu. Vlasti u Beogradu veruju da će presuda biti pozitivna za Srbiju.
To uverenje, međutim, narušeno je odlukom advokata srpske Agencije za privatizaciju da preduhitri slanje odluke arbitraže tako što je zatražio izuzeće (i promenu) članova Arbitražne komisije. Kao razlog navedeno je kako je, navodno, jedan od članova nekome otkucao sadržaj arbitražne odluke pre nego što je ona dostavljena strankama u sporu. U pariskim arbitražnim krugovima može se, međutim, čuti da uz taj zahtev nije priložen nikakav dokaz.
