Izlišno je ponovo govoriti o dramaticnom stanju nauke i univerziteta u Srbiji. Naravno, najvecu krivicu za takvo stanje snosi nebriga prethodnog režima, ukoliko je to odgovarajuci termin. Zapravo, u pitanju nije bila samo nebriga, vec sracunato nastojanje da se uništi istina i slobodno i kriticko mišljenje koje je svojstveno naciji. Jasno je istaknuto u Etickom kodeksu AAUP (American Association of Universitdž Professors) da je osnovni smisao nauke i naucnika da traže i brane istinu, onako kako je vide. U prilog ovoj tezi svakako ide i donošenje Zakona o univerzitetu iz 1998. godine.
Izlišno je, takode, govoriti i o višedecenijskom „odlivu mozgova“ iz Srbije, kao posledici pomenutih razloga i posebno o šteti koja je time naneta našoj nauci, društvu i državi u celini. Prekid ove prakse i njeno kanalisanje u suprotnom smeru, na povratak, dugotrajan je i mukotrpan posao, ali posao sa kojim se moralo odmah poceti. Cinjenica je i da nova vlast u Srbiji ima trenutno krupnijih i urgentnijih problema koje treba rešiti. Vlada Srbije je i pored toga uspela da prepozna probleme kao i znacaj nauke za buducnost društva, te je u ovogodišnjem budžetu za nauku izdvojeno 55 miliona DEM, skoro dvostruko više nego prethodnih godina.
Namece se logicno pitanje: gde je onda problem? Po mom mišljenju, problem je u Ministarstvu za nauku, tehnologije i razvoj (MNTR) Republike Srbije. Ušli smo u oktobar mesec 2001. godine, a pomenuta sredstva nisu stavljena u svoju funkciju. Ugovori o naucnim projektima istekli su još prošle godine, a novi nisu potpisani, tako da nam je nauka trenutno „na belom hlebu“. Dakle, ne da ništa nije ucinjeno da se „odliv mozgova“ spreci ili da se ne daj bože neki naucnik vrati, vec i za one što su ostali ovde nije dovoljno ucinjeno. Radna grupa za nauku Udruženja profesora i istraživaca negativno je ocenila rad MNTR-a i posle „sto dana“ rada i posle šest meseci.
Po oceni Radne grupe za nauku, ministar Domazet se nije snašao na novoj funkciji. Dozvolio je da bude okružen saradnicima bliskim njegovom prethodniku Banetu Ivkovicu, koji nastoje da sve zadrže po starom. Umesto da se u komisije naucnih oblasti izaberu najbolji strucnjaci, nezavisni eksperti, izbor je bez utvrdenih kriterijuma i po licnom nahodenju vršio pomocnik ministra za nauku dr Ivan Petrovic, na osnovu „ocekivane kooperativnosti“. Duga je lista stavki koje MNTR nije uradio u proteklom periodu: nije uradena ni dugorocna ni kratkorocna strategija naucnotehnološkog razvoja zemlje, nije sacinjen predlog zakona o naucnoistraživackoj delatnosti, nisu potpisani ugovori o naucnim i tehnološkim projektima, nisu izabrani upravni odbori ni direktori u svim naucnim institucijama. MNTR se gotovo nijednom recju ohrabrenja ili poziva na saradnju nije obratio našim naucnicima u inostranstvu, koji su svakako znacajan potencijal s obzirom na to što su se vec izborili za svoje mesto na svetskoj naucnoj sceni.
Prema saznanjima Radne grupe za nauku, „odliv mozgova“ se nastavlja nesmanjenim tempom. Cak i oni mladi strucnjaci i studenti koji su se nadali da ce novo ministarstvo relativno brzo donekle poboljšati uslove rada u nauci, pakuju kofere ili o tome ozbiljno razmišljaju. Istraživaci na fakultetima vec deveti mesec ne dobijaju ni dinara od MNTR-a za plate i materijalne troškove rada. A naša nauka je i bukvalno u nokdaunu, pacijent koji ceka infuziju. Medutim, ta infuzija nikako ne dolazi.
Opšti je utisak da se Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj u proteklom periodu više bavilo samim sobom, (licnom promocijom, kadrovskom kombinatorikom, izborom komisija) nego poslom koji treba da obavlja. Tu i tamo u javnost se izlazi sa krupnim, preuranjenim, idejama i planovima, poput naucnih parkova (ili možda novih spomen-parkova) ili idejom o oduzimanju monopola EPS-u putem sagorevanja koštica od šljiva. Stice se utisak da u MNTR-u i njegovim komisijama nema nikoga ko bi pratio prioritete razvoja u Evropskoj uniji i njihovu primenljivost kod nas, imajuci u vidu preostale kadrovske i druge resurse.
Nije, medutim, problem samo u Ministarstvu. Problem je takode u „podanickom mentalitetu“ naše naucne zajednice. Decenijama unazad naviknuti smo da bezrezervno slušamo vlast i ponašamo se kao da smo mi tu zbog nje, a ne ona zbog nas. Vlast treba da bude samo servis koji rešava probleme i omogucava nesmetano funkcionisanje zajednice. Dok to ne shvatimo i ne artikulišemo, ne treba ocekivati bolje dane za nauku.
Više o svemu možete naci na wb-sajtu: http://nauka2001.tripod.com/.
