U pitomom selu Novake u okolini Prizrena počelo je još jedno neizvesno leto. Meštanima će to biti treće leto od povratka na rodna ognjišta. U zelenilom bogatoj dolini kraj rečice, njihove novoizgrađene kuće sa jarkocrvenim krovovima bacaju u zasenak ostatke onih porušenih koje podsećaju na ružnu prošlost. Ispred kuća male, ali lepo uređene bašte sa povrćem, cvećem i novozasađenim voćkama. Ipak, idilična slika koja se stiče dolaskom u selo posle razgovora sa njegovim žiteljima u mnogome se menja.
O tome kako se dve godine posle povratka u selu živi i sa kakvim se problemima povratnici svakodnevno susreću, razgovarali smo sa Živoradom – Žikom Andrejevićem, do rata radnikom prizrenske bolnice, a odskora penzionerom.
čekujući unuke
– Najteže nam je bez dece koja nam se školuju po mestima centralne Srbije, pošto ovde škola ne radi. Kad bi škola radila bilo bi i dece, a verovatno i više ljudi. Jedva čekam letnji raspust da mi dođu unuci, da bar ta dva letnja meseca budemo zajedno. Sa decom je ovde život sasvim drugačiji – setno kaže Andrejević.
– Problema je mnogo, a na prvom mestu je nezaposlenost. Pre rata u selu skoro da nije bilo nezaposlenih. Mnogo mladih je radilo u preduzećima i ustanovama u Prizrenu i Suvoj Reci. Imali su perspektivu. Sada toga više nema. Zato su neki od onih koji su se pre dve godine vratili posao ponovo potražili u centralnoj Srbiji. U selu je nas četrdesetak, uglavnom starijih – rekao je Živorad „Vestima“.
On ističe i problem ishrane. Humanitarne pomoći više gotovo da i nema. Od prošlogodišnjeg zajedničkog roda pšenice koji su prodali deo novca je utrošen na setvu novih 20 hektara, a od ostatka svakom žitelju sleduje po vekna hleba dnevno. Skromnu trpezu dopunjuju onim što sami proizvedu u baštama, u prvom redu pasuljem i krompirom, čega imaju dovoljno. Od stoke ne drže ništa jer nemaju štala.
Konačno prodavnica
O životu u okruženju čuli smo od našeg sagovornika još pojedinosti. U selu je od nedavno počela da radi prodavnica mešovite robe, čije je otvaranje finansirao IOM, tako da se bar po osnovne namirnice više ne mora u Prizren ili Štrpce. Izgradnja pošte je u toku, tako da je telefonska veza sela sa svetom gotovo izvesna. Lekar iz prizrenskog doma zdravlja posećuje ih jednom nedeljno, a za teže slučajeve mora se do Štrpca ili dalje.
Udaljenije njive komšije Albanci im više ne uzurpiraju, ali i ih vlasnici ne obrađuju. Razlozi: strah, nedostatak repromaterijala i mehanizacije i poljske štete koje im pojedine albanske porodice iz okolnih sela pričinjavaju ispašom ovaca.
Bezbednost seljanima garantuju stalne patrole vojnika Kfora smeštenog u školi i Unmik policija koja je u selu otvorila je kancelariju. Punkt na ulazu u selo, postavljen marta prošle godine, uklonjen je. Srbe iz Novaka zabrinjava najava da početkom narednog meseca kontrolu sela u potpunosti preuzimaju pripadnici kosovske policije.
– Želimo ali ne smemo da im verujemo, jer se pokazalo da nam nisu naklonjeni – rekao je Andrejević.
