Za Slađanu Borotu, rođenu u Sisku i izbeglicu u Beogradu, duhovna muzika je hrana, bolje rečeno – sve! Ne trudi se da mnogo objašnjava svoju pripadnost duhovnosti, jer je to kod nje došlo samo od sebe, kao da je poslato odozgo. Stoga je i izabrala i pri kraju je studija Teološkog fakulteta u Beogradu. A već kad je na tom putu, četiri godine je radila kao veroučitelj, pa se kroz tu predanost susrela raznolikom duhovnom srpskom poezijom nastalom između dva svetska rata, a u kojim je uglavnom autor teksta i melodije – vladika Nikolaj.
– Po uzoru na njega, melodije su stvarali i drugi, a zovemo ih narodni autori – tako nas kroz razgovor podučava Slađana.
Kad zapeva, treba je čuti. NJen sopran je zvonak i slavujski, a sa isto tako opijajućim glasom Jelene Arsenijević, oformila je duet koji deluje bez instrumentalne pratnje.
Učenje u Gonkuru
– U Parizu učim francuski jezik i uz pomoć „Duhovne lire“ upoznajem srpski narod dijaspore sa našom istorijom, kulturom i narodnim duhovnim nasleđem. Po blagoslovu zapadnoevropskog vladike Luke išla sam i u srpski manastir Gonkur, u regiji Vož, gde sam monahinje učila srpskoj duhovnoj liri. Zanimljivo je su one bivše katolkinje, koje su prihvatile pravoslavlje – opisuje Slađana.
– Krenulo je tako što smo dobili blagoslov crkve Sv. Aleksandra Nevski u Beogradu, prešli smo na realizaciju ideje, i evo, stigle smo do dva CD urađena prema sabranim pesmama vladike Nikolaja, a koji nose ime „Duhovna lira“ i „Pirg“. Izdavač i materijalni pokrovitelj je manastir Studenica – objašnjava Slađana za vreme svog višemesečnog boravka u Parizu, gde je ko zna koliko puta nastupala i uvek oduševljavala.
Slađanine pesme su obojene narodnim karakterom i kroz njih se šaroliko i veoma toplo prepliću izvorni motivi. Prvi CD je izašao 2000. godine i od tada se nižu promocije.
Slađana naglašava da je njen rad „terenski“, jer prikuplja pesme koje su do danas kroz sećanja i predanja ostale u srpskim manastirima, a potom ih svojim glasom prosleđuje do našeg srca.
– Nakon prvog CD koji je posvećen rođenju i vaskrsenju i drugog sa krsnim slavama kod Srba, na redu je treći CD. Veselim se, jer je to najneposredniji način da naši ljudi u rasejanju osete i prihvate misao, duhovnost, bogatstvo i boju pravoslavlja, kao i svojih korena – zaključila je Slađana.
