Na današnji dan 11. septembra 1914. u selu Kućanci rođen je patrijarh srpski Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević), koji je preminuo u Beogradu, 15. novembra 2009.godine.
Patrijarh Pavle je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine i u narodu poznati i cenjeni vernik. Narod ga je voleo i nazvao ga „Živi svetac”. Puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin g. Pavle.
Skroman, mudar, brižan, brzo se nastanio u srcima miliona vernika. Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi, govorio je Pavle. „Čovek ne može da bira vreme i mesto gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se od nas očekuje jeste da budemo ljudi – uvek i svuda. Da nas kao ljude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici”.
Ovu jedinstvenu poruku, pre više godina, uputio je srpskom narodu patrijarh Pavle. A njome kao da je najsažetije opisao svoj životni put koji je, kao Gojko Stojčević, započeo na današnji dan pre 101 godinu u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca.
Rodio se u skromnoj porodici Stevana i Ane, u godini u kojoj je počeo Veliki rat, na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Preteče Gospodnjeg Svetog Jovana Krstitelja. A to, priznaju mnogi, nije bez simbolike. Jer, kao i Pretečin, i patrijarhov život bio je ispunjen beskrajnom istrajnošću i podvizima od najranijeg detinjstva.
Rano je ostao bez roditelja. Oca je, 1917. „odnela” tuberkuloza, a majka se preudala i, umrla je na porođaju kada je rađala treću ćerku. O Gojku i njegovom bratu Dušanu najviše se starala očeva sestra Senka. Druga majka, kako je govorio patrijarh. Shvativši da je „vrlo slabačko” dete, poštedela ga je seoskih poslova i omogućila mu da se školuje.
Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Kućancima. Školovao se, potom, u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Banji Koviljači i manastirima Ovčarsko-kablarske klisure. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje 1946. godine, dobivši duhovno ime po svom „nebeskom pokrovitelju” apostolu Pavlu.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957., a za patrijarha Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine. U najteže vreme! Na početku još jedne smutne, krvave, ratne decenije. Decenije velikog iskušenja i stradanja svog naroda, čiji je krst i breme nosio do upokojenja 15. novembra 2009. godine.
Za Srbe, on je za života postao mnogo više – živi svetac. Skroman, mudar, brižan, a istovremeno pun razumevanja za novo doba puno iskušenja, brzo se nastanio u srcima miliona vernika i ateista, kao nijedan njegov prethodnik.
Zato se i danas u narodu prepričavaju desetine događaja koji potvrđuju patrijarhovo podvižništvo, veru i privrženost i crkvi i narodu. Pamte se njegov pomiriteljski ton tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, racionalnost tokom sukoba opozicije sa Miloševićevim režimom, „molitvena borba” tokom NATO agresije, kao i izlazak na referendum za Ustav Srbije, kada je prvi i jedini put iskoristio svoje biračko pravo…
Ali, danas, na dan njegovog rođenja, moramo se prisetiti da patrijarh Pavle svoj rođendan nikada nije obeležavao. Pridržavao se učenja Crkve da se praznuju isključivo tri rođenja – Hristovo, Bogorodičino i Svetog Jovana Preteče. Jedina obaveza ovog dana je liturgija u slavu praznika Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, koju je redovno služio u nekom od hramova.
Možemo samo da naslutimo da je bio bliže Bogu od mnogih jer je doslovno i bez ostatka poštovao principe koje je propovedao. Prepoznalo je to skoro milion ljudi koji su došli da mu u molitvenoj tišini odaju poslednju poštu.
Onako kako je govorio, patrijarh Pavle je i živeo. I uvek sa narodom. U crkvi, na liturgiji, na ulici, u gradskom prevozu… Sam je kuvao, šio, popravljao cipele, a nijedan fizički posao nije mu bio ni stran niti težak. Skromnost je, zato, prva reč na koju mnogi pomisle kada se sete voljenog patrijarha Pavla.
Mrvice hleba
Jednom prilikom kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su šokirano upitali šta to radi, a on im je odgovorio: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola”.
Drugovi iz klupe
Nekada davno u istoj klupi u gimnaziji u Tuzli sedeli su Meša Selimović i patrijarh Pavle.
Molitva za sve
Kada je kao vladika boravio na Kosovu i Metohiji, desilo se da je patrijarha Pavla zaustavila naoružana albanska banda. O samom incidentu se ne zna mnogo, ali banda ili pripadnici OVK-a su mu je zatražili da klekne i pomoli se za postradale Albance. Pavle im je tada smireno i trezveno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Tako je nepovređen uspeo da nastavi put.
Spasao davljenika
Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Kao posledicu tog poduhvata dobio je, u to vreme, smrtonosnu tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.
Anegdota iz aviona
Jednom je patrijarh išao negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši. On je bez zbunjenosti rekao: „U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele”.
Milione ostavio crkvi
Potomcima svog brata, kao najbližim srodnicima, ostavio je samo budilnik i sat, dok će njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, koja već danas imaju neprocenjivu vernost koja se meri milionima evra, raspolagati SPC.
Jedi u sebi…
Umeo je da bude i strog. Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto ćuti, zašto se ne moli sa ostalima, a monah je odgovorio da se moli u sebi. Patrijarh mu je na to dodao da onda treba i da jede u sebi.
Muzikalan čovek
Malo je poznato da je bio i izuzetan pevač. Uživao je u višeglasnom pojanju duhovnih pesama. Nikada se nije ustručavao da negoduje ukoliko hor ne bi pevao sa verskim zanosom, pa je znao da stane pred njih i pun žara pokaže kako se pevaju liturgijske pesme.
Glasanje
Patrijarh Pavle nije ranije uzimao učešće u glasanju, odnosno nije izlazio na izbore (lokalne, predsedničke i parlamentarne), ali je povodom referenduma o novom ustavu Republike Srbije 2006. televizijskim obraćanjem građane pozvao da (glasanjem) ispune svoju „najsvetiju dužnost” i sâm izašao da glasa.
Izvor: Opanak.rs /Rasejanje.info
