Приредио, Ђорђе Бојанић
Социјално и политичко незадовољство против режима од 6. јануара 1929. год, није могло да се смири, због тога је краљ Александар Карађорђевић био приморан да промени устав (Октроисани) 1931. године, који није никога задовољио, па се криза наставља (овим уставом диктатура је озакоњена).
Доношењем новог устава 1931.године краљ Александар Kарађорђевић није успео да придобије вође српских политичких странака, иако је режим диктатуре био ублажен, а генерал Петар Живковић је, као оличење диктатуре, био смењен.
Краљ је настојао да оживи савез Југославије, Чехословачке и Румуније (мала Антанта, створен 1921. године). Према Совјетском Савезу задржао је доста хладан став.
Да би учврстио спољнополитички положај, четрдесетшестогодишњи краљ Александар је кренуо у политичку посету Француској.
Убиству Александра Карађорђевића је претходило неколико неуспелих атентата.
Године 1916. у Солуну је наводно покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, због чега је пуковник Драгутин Димитријевић Апис осуђен и погубљен.
У званичну посету председнику Француске, у периоду од 9. до 12. октобра, краљ је са својом пратњом кренуо дворским возом са Топчидерске станице. 4. октобра у 23 сата за Косовску Митровицу, где је стигао сутрадан у 8 часова. Одатле је путовао аутомобилом до пристаништа Зеленике, где је стигао и укрцао се на брод 5.октобра у 19.30 часова; на броду је преноћио, а сутрадан, 6. октобра поподне требало је да крене за Марсеј.
Одлука краља Александра да посети Француску на једном ратном броду имала је своје политичке предзнаке: требало је тиме демонстрирати, нарочито Италији, поред чијих се обала пролазило, да је Југославија и поморска сила, да има своју ратну флоту, поморску базу у Которском заливу, и да на основу тога има и своја права на Јадрану. Ратни брод «Дубровник» испловио је 6. октобра 1934. године из Боке и кренуо ка Француској.
Допутовао је бродом 9. октобра 1934. године у Марсељ, где га је дочекао Луј Барту. Изгледало је све тако сигурно и величанствено. Тротоари на улици Канабијер били су потпуно прекривени бескрајном масом света, који је био у крајњем одушевљењу. Бескрајне овације непрестано су се продужавале.
Када је отворени аутомобил са двојицом државника стигао до великог здања Марсејске берзе, из гомиле грађана истрчао је један човек, пробио се кроз не тако густ кордон полиције, стао на праг возила и испалио рафал у његове путнике. Краљ је одмах убијен, док је Барту рањен у руку.Њему није на време указана медицинска помоћ и убрзо је издахнуо.Пуковник на коњу који је јахао у пратњи аутомобила сабљом је посекао убицу.Бесна маса изгазила је његово тело.
Извршилац атентата био је Влада Георгијев (Черноземски) који је и сам одмах био убијен. Налогодавци атентата били су македонски сепаратисти (ВМРО). Они су атентат припремили са усташким емигрантима Анте Павелића (Хрват).
Овај догађај оставио је за собом низ нерешених питања: Зашто краљ Александар није појачао своје обезбеђење иако му је наговештена могућност атентата? Зашто француска полиција није преузела опсежне мере заштите? Зашто је Француска служба безбедности дозволила да се краљ вози у отвореном аутомобилу? Зашто телохранитељи који су се кретали иза аутомобила нису заштитили краља? Ко је пуцао у Луја Бартуа и који је прави узрок његове смрти? Зашто није било лекара у свечаној поворци?
Његова смрт дубоко је потресла целу Југославију и читав слободоубиви свет. Ковчег са телом је из Француске допремљен бродом у Сплит, а потом преко Загреба у Београд.
Његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем од Београда до Опленца.
Сахрањен је 18.10. 1934. са великим почастима, какве до тада нису виђене, присуствовали су многи владари Европе. Сахрањен је на Опленцу у Тополи.
Његов испраћај био је један од највећих тог времена у Европи.
Убрзо, његов син Петар II Карађорђевић је проглашен краљем Југославије.
Приредио, Ђорђе Бојанић
