NA ISTOKU NIŠTA NOVO !
– Esej –
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIć, akademik
Kažu da je na Istoku propao komunizam i njegov sin (ili otac?!) socijalizam. Kažu da nema više ni komunizma, niti socijalizma. Kažu da su pojeli a l v u komunizmu1). Kažu da je monizam srušen, da je u Rusiji srušen stalinizam i njegove varijante po drugim zemljama sveta. Kažu da je uspostavljen pluralistički sistem i da sada, slobodnim glasanjem, možemo uzeti vlast i vladati ne po miloj voli, već po ustavu i odredbana, po izglasanim zakonima, jer se – kažu – uspostavila pravna držana, zakonitost. Kažu…što ne kažu?! Kažu sve i svašta, ali praksa, kao što je bila, nastavlja da je kriter istine.
A praksa nam govori sasvim drugo.
Iz prakse vidimo da su Stalinisti (Titoisti, Enverovci i njima slični) izdvojili iz svojih redova jednu specijalnu brigadu bandita i dali im carta biancu da formiraju demokratsku stranku, antikomunističku, antisocijalističku, da okupljaju oko sebe sve antikomuniste i antisocijaliste, samo ne i antistaliniste, antititoiste, antienverovce i njima slične. I one – kao obične članove, koji će urlati protiv komunizma i dati svoj glas na izborima za njihovu demokratsku stranku, ali nikako i da se postave na upravna mesta, ni u partiji, niti na vlasti. Sva upravna mesta su rezervisana samo za one koji su snabdeveni c a r t a b i a n c o m, koji su se od vremena registrirali u liste konfidenata stalinizma, odnosno titoizma, enverizma et Co. Naravno da se u tim listama registriraju i novi konfidenti, sinovi starih i oni, koji u međuvremenu prilažu nesumnjive, verodostojne dokaze svoje vernosti, svoje revnosti i odanosti stalinizmu, titoizmu, enverizmu i – izmu.
I eto, po primeru SAD, gde se na vlast smenjiju Demokrati i Republikanci, na Istoku nam se smenjuju na vlast Socijalisti i Demokrati.
Od vremena sam rekao, preko medija, da je to jedna b a l j e g a, koju je točak istorije prepolovio.
Ali, da budemo jasni: Stalinisti (Titoisti, Enveristi) od vremena su bili protiv komunizma, još dok su imali Stalina, Tita, odnosno Envera Hodžu na čelo. Sad su se samo (jedan deo njih!) i izjavili otvoreno za antikomunizam. Ali ne i za antistalinizam, odnosno anti-titoizam, anti-enverizam.
U čemu se sastoji njihov antikomunizam? U svemu i svačemu. Kao i kad su nam se busali u prsa za komunizam.
Ali, koliko su protiv komunizma, isto toliko su i protiv kapitalizma.
A da zašto su onda oni?! Oni su za ono za što su bili i dok su nam se busali u prsa za komunizam: da oni budu na vlast! Da oni grabe višak vrednosti, koji proizvodi radnička klasa, i da nastave svojim zločinima nad svim slobodoljubivim ljudima.
Da bi bili dostojni pluralisti, ovi Demokrati i Socijalisti dozvolili su formiranje i drugih, manjih stranaka: opet na čelo sa ljudima koji su snabdeni za to c a r t a b i a n c o m.
Pokušali su neki moji drugovi da organizuju svoju stranku: ne samo da im to nisu dozvolili, već – čim su videli njihovu ustrajnost – banda na vlast (stalinistička ili demokratska!) organizovala je na njih atentate, pa – ako su izveli živu glavu – bili su prinuđeni da se udalje iz svoje domovine u inostranstvo, na Zapad.
Pokušali su neki moji drugovi da se učlane i u njihove već postojeće partije, ali ih nisu primili, jer – kao zaslužni u borbi protiv stalinizma (titoizma, enverizma), a i visoko obrazovani, afirmirani svojim sposobnostima i autoritetom, simpatijom u narodu – pretstavljalji su opasnost za vrhušku te stranke da im ovi oduzmu vlast.
Ovako, pluralizam na Istoku nije ništa drugo već jedna obmana, mistifikacija, preko koje stalinisti misle i nastoje da prebrode postojeću situaciju, krizu njihovog ustrojstva, dok im ne dođe dan da ponovo uspostave svoj monizam i teror.
U ovome ih podržavaju sa Zapada ne samo njihove ispostave – socijalističke partije, već i antisocijalističke, kao što su ih podržavali i dok su nam se busali u prsa za marksizam-lenjinizam i proleterski internacionalizam.
O svemu ovome imamo bezbroj dokumenata, činjenica, primera.
Vidite jednom ko su one ličnosti koje se podržavaju od vlasti, kojima se dodeljuju oficirski činovi u vojsci i policiji, koji se proglašavaju za profesore, doktore, akademike, vitezove, heroje, počasni građanji, čast nacije, koji se nagrađuju, svakako favoriziraju, slave. Zar to nisu one iste ličnosti koje su se i do jučer podržavale od stalinističkih, titoističkih, enverovskih vlasti? Zar njih ne podržavaju jednako, kako Stalinisti, tako i antistalinisti, demokrati?! Kako obe glavne stranke zemlje, tako i one male, pa i najmanje.
Sa druge strane, vidite ko su one ličnosti koje se još uvek persekutiraju od obe gavne stranke zemlje, ne samo od Stalinista, već i od antistalinista, demokrata. Zar to nisu oni isti, koji su se i do jučer persekutirali od stalinističkih, titoističkih, enverističkih vlasti?! Zar njih ne persekutiraju jednako, kako Stalinisti, tako i antistalinisti, demokrati?!
U ovim demokratskim zemljama još uvek su na snazi crne liste, po kojima se tretiraju svi neprijatelji onih što su aktuelno na vlasti.
I u ovome ih Zapad svesrdno podržava i pomaže. Kako socialisti, tako i antisocijalisti, demokrati Zapada. Pogledajte samo što se čini od njih sa ovim ljudima! Stalinisti, koji su izbegli na Zapad kao antistalinisti, podržavaju se od socialista-stalinista i antisocijalista Zapada u svim aspektima: njima se odmah daje status političkog emigranta, sređuju se sa stanom, poslom, školuju im se deca, stavlaju im se na raspoloženje sva medija, da govore, da objavljuju dela, da se afirmiraju, pa se i nagrađuju. Istovremeno, onima koji su prošli i kroz stalinističke zatvore, logore, kazamate, stratišta, kojima su stalinisti odrali čapru na živo, razorili porodicu, ubili decu, ne daju ni status političkog emigranta. A ako su im ga dali silom okolnosti, oduzeli su im ga kasnije! Njima se ne daje ni stan, niti posao, bože sačuvaj da im stave na raspoloženje medija da govore, da objavljuju svoja dela, da se afirmiraju. A o kakvim nagradama da i ne govorimo. Mafije na vlast u njihovim zemljama, preko svoje agenture na Zapad, kod socialista pretstavljaju ove emigrante kao antisocijaliste, ne samo kad su stvarno takvi, već i kad nisu, kad su socijalisti, koji se bore protiv socijalizma, protiv stalinizma, ali ne i protiv socijalizma, ne i protiv Marksa, Engelsa i Lenjina. Kod antisocijalista ove ih mafije pretsavljaju kao socijaliste, ne samo kad su stvarno takvi, već i kad su antisocijalisti. Na ovaj način, i socijalisti Zapada i antisocijalisti uvode ih u svoje crne liste. Na ovaj način postigli su da ovim emigrantima melju kosti oba glavna kamena mlina vlasti na Zapadu: socijalisti i antisocijalisti.
Gospodo, umesto da izrazite sažaljenje za protivzakonski i monstruozni tretman, koji mi je učinila albanska vlada, n o l e n s – v o l e n s ste skliznuli na njene pozicije, pa i ovde – u demokratskoj i antiterorističkoj Švajcarskoj – imponirate mi silom albansko državljanstvo, pa i falsifikujete dokumenta, stvar ova koja vam ne služi na čast, jer – u l a n c e J o s i p a B r o z a T i t a i E n v e r a H o d ž e – n i s a m s e b o r i o s a m o z a s l o b o d u i d e m o k r a t i j u B a l k a n a, v e ć i z a s l o b o d u i d e m o k r a t i j u v a š u, š v a j c a r s k u, e v r o p s k u i s v e t s k u. 2)
Prof.dr Kaplan BUROVIć,
akademik
Sledstveno – na Istoku nemamo ništa novo, ali i na Zapadu, isto tako, nemamo ništa novo. Istok, maskiran zapadnjačkom demokratijom, nastavlja svoj teror i zločin nad slobodoljubivim ljudima, nad radnim narodom, dok Zapad, kao za vreme Stalina, Tita, Envera Hodže i t u t t i q u a n t i, nastavlja da podržava demokratske vlasti Istoka, stalinističke bandite, koji, kao i pod stalinističkom zastavom, tako i pod antistalinističkom, ne poštuju nikakve zakone, pravila i principe.
Preko mojih knjiga, čiji je broj dostigao 100, ja sam do danas pružio čovečanstvu dosta konkretnih primera o svemu što rekoh u ovom eseju. A stvarnost eks-istočnih zemalja, za one koji imaju oči da je vide, svakodnevno pruža nove konkretne primere.
_______________
1) Muslimani prave i jedu takozvanu a l v u, slatko, kad neko umre.
2) Iz protestnog pisma švajcarskim vlastima, koje su mi arbitrarno nametale albansko državljanstvo, da bi tako opravdale svoj protivuzakonski tretman, ukidanje statusa političkog emigranta i proterivanje iz Švajcarske, kao i albanske stalinističke vlasti, koje – iako su me imale na listi jugoslovenskog političkog emigranta – arbitrarno su me 1970.godine proglasile za albanskog državljanina, da bi tako opravdali moje hapšenje i kažnjavanje, tobože za neprijateljsku propagandu, na što nisu imali pravo ni po međunarodnom niti po svome zakonu, jer se strani državljanin ne hapsi i ne traži mu se nikakva odgovornost zato što ne misli kao oni na vlasti. Suočene sa mojom nepokolebljivom istrajnošću i dokumentima, koje sam se spremio i da ih objavim, švajcarske su vlasti ne samo cedirale, već su mi dale i svoje državljanstvo. Koristim priliku da zahvalim švajcarskom radnom narodu, posebno mojim kolegama, švajcarskim književnicima, koji su ustali u moju odbranu.
