Na Ivandan se u Beogradu ceo dan, u mučnoj skupštinskoj atmosferi, teškom matematičkom naukom formirala nova srpska vlada sa Cvetkovićem i Ivicom na čelu, i sa glavnim zadatkom da „uvede Srbiju u Evropu“.
U izletištu Mitrovac na planini Tari, tokom tradicionalnog vašara na Ivandan, formirala se druga srpska vlada sa, pak, osnovnim zadatkom – kako je naglasio njen premijer Milić Krstić – da u Evropu ne odu Rašo i Ratko.
– Zbog ovog jasnog i preciznog cilja, koji se nalazi na svakoj strani našeg statuta, vlada ima radni naziv, odnosno zove se „jatačka vlada“ – naglasio je premijer, a njegov zamenik Boban Tomić dodao:
– Ova vlada u svojoj osnovi ima svojstva i „prelazne vlade“ jer će, u cilju zaštite dva stanovnika dve zemunice na ovom prostoru, morati da prelazi sa jedne obale Drine na drugu. Dakle, naša vlada je „jatačka, prelazna vlada“.
I samo što se premijer poklonio, ministri su, u hladu borova, zapevali himnu „jatačke vlade“: „Ko te ima, taj te nema, ko te nema taj te sanja“… Drugu strofu h
Lažu da je Ratko na Mećavniku
Jedan od ministara je u ime „jatačke vlade“ oštro demantovao pisanje pojedinih lokalnih medija da se Ratko krije u Drvengradu na brdu Mećavnik.
– U pitanju je gnusna laž da je Ratko u Mokroj Gori kod režisera. Naša lokalna obaveštajna služba, naš hrabri LOS ima saznanja da su neki četnici-početnici pokušali da dovedu Ratka u Mokru Goru, ali on je ostao u svom skrovištu – rekao je ministar koji je zatražio anonimnost.
imne zapevali su i pomoćnici ministara: „Neki žive blizu, a tako daleko“…
Naravno, u pitanju je bio jedan od pasusa iz svojevrsnog perfomansa grupe političara, privrednika, direktora i radnog naroda iz Bajine Bašte, tokom koga je bilo i suza i smeha, i kletvi i zakletvi, i srke i krke i, bogme, ostalo se do kasno uveče na Tari, dokad su ostali i Cvetković-Ivica u Beogradu. – ‘Ajde, pa mi smo se ovako šalili i tokom rata. Satira nas je održala, njojzi hvala! – reče Fiko, ministar vojni.
– Kakva šala? Ovo je istina! Ne damo Ratka i Raša. Tu su oni, negde, možda su i među nama… Vidi onog čiču, dole! Bogme, pogledaj, baš liči na našeg… LJudi, ene, ima iste zulufe ko naš…
Kažu, i biće da su u pravu, da na Balkanu nema boljeg mesta za vašarsku feštu od velikog proplanka na Mitrovcu, desetak kilometara od šumske srbijansko-srpske granice i isto toliko kilometara od vodene granice. Em svežina, em lepota, em na sve strane livade i cveće, pa trubači, pa pevačice, pa prodavačice…
A nasred proplanka, međ borovima, nešto se zadimilo i zamirisalo.
– Na Palama je bio vočić, a sad se, eto, malo osiromašilo, pa smo spali na jagnje. Uglavnom, pola jedemo, pola ostavljamo Ratku i Rašu. Je li tako, ministri? Jeste! Nego šta je! – smeje se brkati premijer Milić.
Najveće investicije
– Naša vlada želi da istakne da su Ratko i Rašo naše najznačajnije investicije na Tari. Zahvaljujući njima, ovi međunarodni i domaći policajci često, u potrazi za njima i našim oružjem, preoru obradive površine, helikopterima oduvaju razne štetočine s lišća, davaju seljacima i kapom i šakom da im šapnu neku reč, čuvaju ovce od vukova i medveda – kaže Rade Sarić, „ministar sporta“, koji je zaista punih 10 godina radio kao fudbalski trener u Švedskoj.
Na pitanje šta ga je kvalifikovalo za premijera, njegov zamenik Tomić, odgovara:
– Milić je rođen u Bosni, a živi u Srbiji! Zar postoje bolje kvalifikacije?
čekajući da se ispeče i da pola spakuju za Ratka i Raša (ili da ih posluže) „jatačka vlada“ je posebno naglasila značaj nedavno započete izgradnje novog mosta na Drini (fianansiraju braća Vujić iz Valjeva) koji će, kako su gotovo uskliknuli ministri, skratiti put Rašu od Valjeva do Han Pjeska za čitavih 30 kilometara.
U želji da prekrate čekanje, ministri su u dogovoru sa pomoćnicima, organizovali prikladni švedski sto na kome su posluženi svinjski i riblji specijaliteti sa roštilja.
Vašar koji je preživeo
Na Tari je nekad bilo i po desetak vašara tokom godine, ali je preživeo samo Ivandanski vašar na kome je bilo više od pet hiljada ljudi, a održana su takmičenja u narodnom višeboju, na kome su, po cvetnim livdama, jurili klinci i pleli se venci…
– ‘Ajde, braćo, navalite, samo nemojte da pravite podele. Nećemo posnu i mrsnu vladu! Pošto smo mi vlada koja priznaje Evropu, služimo švedski sto, ali, ako dođu Šveđani, mi ćemo odustati od stola – reče ministar vojni Fiko, koga je za ministra kvalifikovalo posedovanje pečata Romanijskog korpusa i učešće u svim ratovima u kojima Srbija nije učestvovala.
A kad se ispeklo, ministri navalili. Navalila i raja sa svih strana… Najslađe pečeno jagnje na svetu je nestalo u trenu. Još brže…
Sad, ovako je bilo: ni premijer niti bilo ko od članova vlade nije ostavio pola jage za Ratka i Raša.
Ali, ko zna ko je sve bio u onoj gužvi…
– Vid’ onog čiču kako grabi uz brdo, ko stari Vujadin!
Ili – Rašo?
Ili – Ratko!
„Ko te ima taj te nema, ko te nema on te sanja“…
