Književnica, reditelj i profesor Vida Ognjenović zaokružila je i diplomatsko poglavlje svojoj bogatoj biografiji. Sada već bivšu ambasadorki SCG u Norveškoj pitali smo o planovima i utiscima koje nosi iz ove prijateljske zemlje.
• Kuda iz Osla?
– Pravo u Beograd, krajem februara režiraću čehovljeve „Tri sestre“ u Narodnom pozorištu, pre toga ću u Novi Sad, čekaju me obaveze profesora na Akademiji.
• Širom Norveške žive naši ljudi, decenije su potrebne da bi se sreli svi zemljaci?
– Srela sam dosta naših ljudi. Razlikuju se od iseljenika koje sam drugde sretala. Ne govorim samo o izbeglicama, prinudno otišlim iz zemlje zahvaćene nedaćama. Nisam očekivala da će svi oni imati jednako interesovanje za naš Kulturni centar.
• Kako da privredna saradnja dostigne nivo kulturne?
Ne možemo naterati jednu zemlju da bude zainteresovana više nego što jeste. Svaka zemlja ima svoj interes. Mislim da je privredna saradnja dobro krenula, a onda smo mi opet zapali u neke teškoće kod kuće. Norveška je članica i Evropskog saveta, i EFTE, i Šengena, svaki izvozni artikal podleže pravilima EU. Nismo u svemu dostigli taj nivo, u nečemu jesmo, ali možda za to nije zainteresovana Norveška.
Kultura iznad svega
• Ambasade je bilo i pre vas, ali ne i Kulturnog centra.
– Shvatila sam odmah po dolasku neophodnost Kulturnog centra. Mislim da je šteta što se naša zemlja stalno prozivala po vojsci, po Miloševiću, po komandantima, po jurišima, po logorima, a ne po Crnjanskom, po nobelovcu Andriću, po Nikoli Tesli, po Desanki Maksimović, po Isidori Sekulić, po izvanrednim slikarima i muzičarima. Smatrala sam da se čini velika nepravda našoj kulturi. Pošto imamo dosta materijala za izvanrednu komunikaciju, ne treba da se ustručavamo da otvorimo vrata kulture, da pripustimo ljude unutra i obrnuto, da predstavimo našu kulturu koja je vrhunska.
• Kolika je „pijaca“ u Vikinga?
– Norveška je mala zemlja, kupovni kapacitet nije ne znam koji, nije veliki ni saradnički i ulagački kapacitet, orijentišu se na zemlje koje su im bliže. To su baltičke zemlje, takođe otvorene za ulaganja. Mi imamo potpuno otvoren put za privrednu saradnju, na redu su finese, da se pojedini elementi stave na svoje mesto.
• Kakav je, po vama, aktuelni „snimak“ političkih odnosa između Norveške i SCG?
– Nastojala sam te odnose sa svojim saradnicima vratiti na ono što su bili pre destogodišnje provalije. Prijateljski su bili još, da tako kažem, za vreme Titove Jugoslavije, jer smo bili jedina otvorena zemlja iz socijalističkog bloka, a Norveška naginje socijalizmu i levoj orijentaciji. Ti odnosi nisu bili površno prijateljski i turistički, postojala je veoma dobra politička razmena. Kulturna razmena je bila, po mom mišljenju, vrlo slaba i nesadržajna. Začudila sam se, ali sam shvatila da je politika pazila da ne pušta iz zemlje ništa što bi moglo naškoditi njenom licu, tako da je u tom pogledu prema kulturi bila vrlo selektivna i rigidna.
• A sada?
– Sada je druga stvar. Shvatila sam da Norveška nije zemlja industrijalaca, ulagača i trgovaca koji bi da poslovno savladaju svet. Ovo je zemlja koja svoje prirodne resurse koristi na najbolji mogući način i po svom religijskom nasleđu, i socijalnom i političkom ubeđenju radije deli svoj višak s drugima, nego što ga profitno ulaže.
• Izdašna je i prema SCG?
– Poslednje četiri godine dobijali smo povećanu pomoć za projekte unapređenja ekonomije, zaštite životne sredine, izgradnju puteva i malih hidrocentrala, ribolova, uspelo se u zadrugarstvu, u ovladavanju policijskom tehnologijom, odlično sarađuju ministarstva odbrane. Dobra je saradnja univerziteta, udruženja pisaca i dramskih pisaca, naših pen-centara. Saradnja opera ulazi u četvrtu godinu. Vrlo zapažena relacija se ostvarila među pozorištima.
• Norveška je fascinantna?
– Jedna od mojih najlepših fascinacija je NJegovo veličanstvo kralj Harald Peti. Kraljevska kuća vlada u punoj etikeciji i protokolu, ali bez ikakve veštačke naduvenosti. U pravom smislu reči je narodna kruna. Dosad nisam videla takvu ljubav između građanstva i monarha. Susret s kraljem Haraldom Petim bio je susret s jednim velikim gospodinom, humanistom, sa osobom koja vas zainteresovano sluša dok pričate, a kada pitate nikada vam ne odgovara nekim „opštim mestom“.
• Srećan vam put u Beograd, ali i povratak u Norvešku.
– Najlepše zahvaljujem i želim da se vratim.
