Pukovnik Milan Mijalkovski, načelnik Katedre za bezbednost Vojne akademije.
Islamski teroristi su već razmatrali mogućnost napada na američke vojnike na Balkanu a vođe Al kaide su počele da birajumeke ciljeve, one slabo obezbeđene.
Slučaj bolnice u Kandaharu, koju su Amerikanci tokom intervencije u Avganistanu nemilice granatirali pokušavajući da isteraju nekolicinu talibana koji su se tamo sakrili, savršeno se uklapa u sliku svetskog pandura. Neki građani Srbije će uskoro moći da vide ovu fascinantnu zemlju.
Na pitanje, hoće li naša jedinica biti upotrebljena kao topovsko meso, pukovnik Mijalkovski, načelnik Katedre za bezbednost Vojne akademije, kaže:
– Ne. Neće biti angažovani na ostvarivanju takvih zadataka.
Ali Amerikanci kažu da njima ne trebaju mirovne već borbene trupe…
– Obuka naših specijalaca, pogotovu žandarmerije, izuzetno je dobra. Ono što odvaja naše ljude od nekih jedinica koje se tamo već nalaze, to je zavidan nivo borbenog iskustva. Reći da naša jedinica ide da bi bila žrtvovana preoštro je. Tamo su oni deo ukupnih snaga NATO-a. Oni koji su već tamo, uspeli su da, izviđanjem iz vazduha i operativnim akcijama, ostvare dobru kontrolu teritorije na kojoj se nalaze, a to je upravo Kandahar. Avganistan je posejan minama i tačno se zna kojim putem se može kretati. I NATO i američka vojska imaju stav da ljudske žrtve na njihovoj strani moraju biti izbegnute. Zato, na pravcima izvođenja operacija nastupa prvo inžinjerija koja proverava nisu li talibani ili Al kaida u međuvremenu postavili mine.
Kažete da su NATO-trupe izvanredno pripremljene. Zar to nisu bili i ruski vojnici svojevremeno, a ipak su doživeli debakl?
– Tačno. Ali, razlika između vremena kad su Rusi držali Avganistan pod okupacijom i ovoga što se danas događa, ogromna je. Rusi su deset godina ratovali, držeći teritoriju čitave zemlje sa nekih 100 000 ljudi. A Avganistan je ogroman. Razmeštenost te vojske je zahtevala kontinuirano snabdevanje. Ako analizirate ceo tok tog rata, videćete da su ruski specijalci postigli izvanredne rezultate. Išli su nasigurno, sa dobrim obaveštajnim podacima. Gubitke su trpele operativne trupe. Jedinice NATO sada ne drže celu teritoriju pod svojom kontrolom i težišno su orijentisane ka granici sa Pakistanom, tj. na Kandahar.
Zašto?
– Narod Paštuna koji živi u tom delu a razdvojen je graničnom linijom sa Pakistanom, nikada nije priznao tu podelu. To koristi obaveštajna služba talibana kao i ona koju drži Al kaida. Uprkos izuzetnom praćenju svakog kretanja na ovom potezu, one su uspele da sačuvaju neke svoje kanale za ilegalan prelazak granice.
I u Bosni i u Hrvatskoj su čak i deca zloupotrebljavana. Koliko ovaj potez može zaista doprineti poboljšanju našeg spoljnopolitičkog položaja a koliko nas uvodi u stvarni rizik otvaranja novog fronta na Balkanu?
– Kad se sve sagleda, pojedinačne žrtve ne treba isključiti. Što se tiče sticanja poena, to je drugo pitanje. Mi jesmo stupili u jedan pozitivan proces. Ipak, kad je u pitanju stav međunarodne zajednice prema nama, mi nismo mnogo napredovali i to se naročito vidi u insinuacijama da su neki naši zapovednici učestvovali u činjenju zločina.
Mi smo se zbog rata u Bosni i na Kosmetu već našli na udaru islamskog sveta…
– Gotovo je izvesno da će nas Al kaida staviti na svoju crnu listu. Imajte u vidu da su albanski teroristi jedan od najjačih kontingenata Al kaide u Evropi. Izuzetno naoružani, dobro organizovani i verski radikalno usmereni. A takve možete naći i na prostoru Sandžaka. U toku rata u Bosni, više hiljada radikalnih islamista sa tog prostora bilo je u specijalnim jedinicama čiji su instruktori i dobar deo boračkog sastava bili iz Al kaide, Islamskog džihada, Muslimanske braće, i drugih organizacija. Ne treba ograničavati moguću teritoriju njihovog dejstva samo na Sandžak već treba imati u vidu i ostatke Srbije i Crne Gore. Tim pre što ove grupe imaju uigrane kanale za šverc oružja. U Federaciji BiH deluje više takvih organizacija među kojima je najjača Aktivna islamska omladina, čiji je predsednik Adnan Pezo. Iako međunarodne snage sada ulažu ogromne napore da preseku ove kanale, sprega mudžahedina Federacije i Kosmeta nije sporna.
Imate li konkretne podatke o planovima?
– Nikakvi posebni podaci o planovima nisu potrebni. Javnosti je već poznato da mreža Osame bin Ladena ima uporišta u BiH, Albaniji, na Kosmetu, u Sandžaku, samom Skoplju. Islamski teroristi su već razmatrali mogućnost napada na američke vojnike na Balkanu a vođe Al kaide su počele da birajumeke ciljeve, one slabo obezbeđene. Ali, iako je američki predsednik Buš stavio na svoju crnu listu i organizaciju ANA i Nacionalni komitet za odbranu i oslobođenje albanskih teritorija, Zapad nije dovoljno shvatio opasnost. Na nama je da uzmemo sve okolnosti u obzir i zaštitimo se na najbolji način.
Cela priča koincidira sa reformom Vojske. Nedavno je naša vojna delegacija boravila u Izrćlu…
– Iskustva prezentovana ministru Tadiću su veoma dragocena, pod uslovom da imamo ono što imaju Izrćlci. Oni ulažu ogromne svote u naoružanje a pride im Amerikanci svake godine daju i jednu milijardu dolara vojne pomoći. Ako bismo mi dobili takvu vrstu pomoći, mi bismo reformu mogli relativno lako da sprovedemo.
Upravo ste spomenuli jedan iznos a i Amerikance koji su očito, ključ svega. Koliko će nas koštati reforma ali i opremanje ove jedinice?
– Opremanje ove jedinice košta koliko celokupan sadašnji budžet naše vojske. Iako će to platiti UN, sama obuka ovih specijalaca je veoma skupa. Što se reforme tiče, ne znam da li su urađeni finansijski proračuni. Mi od 1990. ništa nismo kupili i sve što imamo, zastarelo je. Ono što nam treba, veoma je skupo.
Da li to opravdava predlog generala Grahovca?
– Ne! Taj predlog znači uništenje vojske. Uzmite u obzir oko 100 000 ljudi koliko ANA može da regrutuje za svega nekoliko dana i oko 3000 pripadnika specijalnih jedinica MUP-a. Predlog koji je Generalštab dao a po kome bi brojno stanje vojske trebalo da se sa sadašnjih 62 000 ljudi smanji na 30 000 do 35 000 u 2007. godini, mnogo je realniji. To je ono što u novim okolnostima na Balkanu, kada glavna opasnost dolazi od sprege kriminala i terorizma, može stvoriti bezbednost.
A civilna služba?
– U smislu odbrambenih sposobnosti, ne dobija se ništa. S druge strane, jeste neka vrsta uštede kad je reč o materijalu koji je potreban za obuku samo jednog vojnika. Postavio bih drugo pitanje. Prigovor savesti postoji u velikom broju zapadnih zemalja. Nije u pitanju demokratsko shvatanje ili zrelost društva već pre dobra računica i novčana sposobnost države da stvori i održava profesionalnu armiju. Da nije toga, ne verujem da bi države dozvolile prigovor savesti. Osim toga, i kod njih postoji regrutni sistem, samo je drugačije regulisan.
Baš ako je o bezbednosti reč, meseci za nama su bili prilično zapaljivi a javnosti se stalno plasiraju špijunske afere kao i teza o tešnjoj saradnji naših i američkih bezbednosnih službi. Ima li mesta za brigu?
– Nezamislivo je ući u bilo kakav integrativni proces a da naše bezbednosne službe budu van toga. Ako se setite da je ovde jedan od glavnih koridora Al kaide, interes američkih službi je jasan. Obostrana saradnja bi za nas bila fantastična, tim pre što podrazumeva povratnu informaciju. Ali, saradnja tajnih službi se reguliše ugovorima koje sklapa resorno ministarstvo ili država, a koji određuju načine, polja i lica zadužena za saradnju.
Da se vratimo na učešće u mirovnim misijama. Integracije podrazumevaju i komandovanje jedinicama. Da li će dotična jedinica biti pod jedinstvenom komandom ili će biti podeljena?
– Pojedinac koji bude komandovao tom jedinicom imaće štab u koji će ući predstavnici vojske i ministarstva a koji će biti uigran tim. Što se druge varijante tiče, nije mi poznato da će ljudi biti raspodeljeni u druge jedinice. Koliko znam, biće jedinstvena. To zavisi od dogovora Vlade SCG i komande NATO-a i sasvim sigurno sve će biti precizirano mnogo pre odlaska.
