Svake nedelje i u dane pravoslavnih praznika, Vlasi iz ćuprijskih sela okupe se na liturgiju pored osvećenog krsta i kamena temeljca za crkvu koja će biti posvećena Preobraženju gospodnjem. Najviše je zemljaka na privremenom radu u inostranstvu jer oni jedva čekaju ovakve prilike da bi nastavili da neguju svoju veru i tradiciju.
– Crkva nije objekat, već skup verujućih ljudi. Iako je kamen temeljac postavljen još 1995, a episkop Danilijo ga osveštao 10 godina kasnije. Mi poštujemo to mesto kao da na njemu zaista postoji crkva. Ona i Centar za kulturu biće sagrađeni na ovom placu od 55 ari, koji nam je poklonio jedan vernik. Uradili smo urbanističke projekte, ali, kako će oba objekta biti građena isključivo od priloga vernika, biće potrebno puno vremena da oni budu sagrađeni – kaže ipođakon Jel Bobo Luj.
Svečanost 18. avgusta
Društvo je najavilo veliku crkvenu svečanost za 18. avgust, kada Vlasi slave Preobraženje Gospodnje. Liturgija i duhovno druženje biće održani pod pokroviteljstvom Vlaškog nacionalnog saveta, osnovanog pre dve godine.
Inicijatori izgradnje crkve i Centra za kulturu su članovi Društva za očuvanje i razvoj jezika, kulture i religije Vlaha iz Pomoravlja, čiji je predsednik Srđan Perić.
– Društvo je formirano da bi sačuvalo identitet i kulturu Vlaha koji žive od ćuprijskog sela Batinca do ušća Morave u Dunav. Sedište je prvo bilo u Bigrenici, a sada je u Isakovu, nadomak ćuprije. Društvo egzistira zahvaljujući entuzijazmu naših zemljaka koji su u inostranstvu. Dosad smo organizovali književne večeri, ekskurzije, seminare, pomagali izdavanje knjiga – kaže Perić, koji se pre mesec dana vratio sa postdiplomskih studija prava u Salczburgu.
Vreme kukuruza
Zanimljivo je da je glavno jelo okupljenih vernika bio pečeni kukuruz, koji je spremio Vlada Ivanović iz Bigrenice.
– Uvek kad ovde dođemo da se pomolimo Bogu jedemo voće ili povrće koje tada stiže. Sad je vreme kukuruza – kaže Ivanović.
Novica Damjan Vanuca iz Beljajke član je Društva jer se ono zalaže za očuvanje vlaškog jezika, kulture, tradicije i pravoslavne vere.
– Mi smo svi ovde u jednoj pravoslavnoj crkvi iako ona ne postoji materijalno, ona je ovde. I mi se ovde molimo našem Gospodu. Kad sam na odmoru koristim svaku priliku za druženje i očuvanje naše vere i tradicije. Inače, već 25 godina sa suprugom Jasminom i sinovima Konstantinom Nikolom i Aleksandrom živim u Vinteturu, u Švajcarskoj – kaže Damjan.
– Volim ove naše običaje i potpuno sam im se posvetio otkad sam se sa suprugom Stankom vratio sa 30-godišnjeg rada u Beču u Austriji. Radio sam u magacinu na železnici, a supruga nije birala posao. Pre pet godina u Vinteturn, u Švajcarskoj, otišli su naša ćerka Vera i zet Branislav čobanović, kao i unuk Boban sa suprugom Sanelom. Ovde jeste lepše, ali tamo im je zagarantovana budućnost – rekao je Vlada Ivanović.
