NA PRIJEMU U NAŠOJ REZIDENCIJI U PARIZU 600 GOSTIJU
DIKLIć OTIŠAO, DIJASPORA PAMTI
• Uručene povelje i medalje Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, a među laureatama i naša novinarka Olga đoković
Povodom Dana primirja iz Prvog svetskog rata, odlaska ambasadora Radomira Diklića s ove četvorogodišnje dužnosti i posete Parizu članova Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, u rezidenciji ambasadora u podnožju Ajfelovog tornja okupilo se oko 600 zvanica.
Pored vojnog i civilnog diplomatskog kora i prijatelja Francuza, među kojima su bili i unuci slavnih generala iz Prvog svetskog rata Natali Žofr, Kristijan Depere i Žan-Hristo Gepard, bio je tu, takoreći, i ceo „naš Pariz“. Zajedno u društvu knez Aleksandar (Pavla) i kneginja Barbara Karađorđević i knez Nikola Petrović NJegoš, crkvu je predstavljao otac Jovan, najuspešnije slikare i skulptore predvodili su LJuba Popović i Slobo Jevtić Pulika, muzičke snage akademik Ivan Jevtić, pisce Biljana Srbljanović… Tu su i ravnogorci i drugi predstavnici starih ratnika, brojni su bili i uspešni poslovni ljudi, sportisti.., neki od njih stigli su iz Ženeve, Osla, Tulona, Klermon-Ferana, Anemasa…
Diplomata van kliševa
Trudo Aleksis, predsednik Srpsko-francuskog udruženja: – Ambasador je tako sarađivao sa nama, da smo poželeli da se to ponovi.
Zoran Vučković, predsednik Mešovite privredne komore Francuke i Srbije: – Najviše zahvaljujući njemu osnovali smo Privrednu komoru.
Edi Encekra, komercijalni direktor velike firme Sofraco: – Veoma je mnogo doprineo razvoju političkih i ekonomskih odnosa dve zemlje, u nadi da će nastaviti započeti posao.
Spasoje Krivokapić iz Anemasa: – Predstavljao je državu i narod u pravom smislu, njegov naslednik bi trebalo tako da nastavi.
Vinka Petrović, frizerka: – čovek i po!
Dejan Šestović, rukometaš: – Za nas sportiste, on je legenda. Zavoleo nas je kao drugare. Nedostajaće nam, a kad god dođe u ovaj grad, biće naš gost.
Pero Nikčević, slikar: – Napraviću mu portret. Ostavio je utisak na mene, jer izlazi iz klišea ambasadora.
Lidija Gojković, nastavnica: – U ovim teškom vremenima dao je sve od sebe da podigne rejting naše zemlje u svetu.
Vrhunac večeri bila je svečanost na kojoj je Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, povodom 90-godišnjice savezničke pobede, uručilo povelje i pozlaćene medalje vojvode Stepe Stepanovića ambasadoru SCG Radomiru Dikliću, vojnom atašeu, pukovniku Milošu Vukojeviću, Zlati Sandić, Skupštini dijaspore Francuske, novinaru „Vesti“ Olgi đoković i Goranu čvoroviću iz „Večernjih novosti“. Povelje i medalje uručio je Dragoljub Jurišić, predsednik Društva.
Dobar trag
– Prezadovoljan sam odzivom, okupilo se neočekivano mnogo zvanica, pa možemo reći da je naš ambasador ostavio dobar trag svokom boravkom – izjavio je vojni ataše Miloš Vukojević.
Potom su usledile zahvalnice i simbolični pokloni odlazećem ambasadoru Radomiru Dikliću. Biranim rečima obratili su mu se Milisav Aleksić u ime Skupštine dijaspore Francuske, Miloš Janković kao predsednik Zajednice srpskih i crnogorskih udruženja Francuske, Spasoje Krivokapić iz dalekog Anemasa u ime dijaspore Juga Francuske…
– Iznenadili ste me i uzbudili. Zbog svom trenutnog posla trebalo bi da krijem emocije, a to očigledno nije slučaj. Došli ste izdaleka, hvala vam svima, hvala za saradnju tokom protekle četiri godine Želim vam da nastavite i živite u ovoj zemlji kao dobri građani i da održavate čvrste veze s maticom – rekao je uzbuđeni ambasador Diklić.
