Radio-televizija Srbije godinu dana posle politickih promena i dalje proživljava teške dane. Ovog puta problem nisu politicki pritisci vlasti, bombardovanje NATO, ili demonstranti koji pale zgradu vec veliki finansijski problemi nastali upravo kao posledica svih prethodnih dogadanja.
– Svesni smo da satelitski program ne valja, ali je i cinjenica da se emituje na naše veliko cudenje jer nemamo nikavih tehnickih mogucnosti za to. To što program izgleda kako izgleda je zbog tehnickih nemogucnosti i naravno nedostatka novca. Zato emisije izgledaju kao sekirom isecene – objašnjava u razgovoru za „Vesti“ Aleksandar Crkvenjakov, direktor ove medijske kuce.
• Gledaoci se žale na ceste prekide programa i loš kvalitet. Zašto se to dogada?
– Dešava nam se cak da se emisija emituje na satelitu sa kasete koja zatreba za zemaljski program. Onda je ovi iz zemaljskog programa bukvalno otmu iz magnetoskopa, pa na satelitu nastane mrak, sve dok je ne vrate nazad. Morate imati u vidu da se satelitski program emituje iskljucivo ljubaznošcu grcke telekomunikacione kompanije. Moramo prvo da sredimo zemaljsku mrežu, pa ce tek onda na red doci satelit. RTS je za poslednjih 10 godina sankcija, bombardovanja i 5. oktobra oštecena za 420. miliona dolara. Jedva smo ostali živi i sada funkcionišemo po sistemu – koliko para, toliko muzike.
– Cesto nam se javljaju naši ljudi iz sveta i pitaju zašto nema sportskih prenosa. Odgovor je – zbog para, a ne zato što mi ne volimo naše ljude u inostranstvu. Svi sportski prenosi koji bi trebalo da se emituju na satelitu su enormno skupi, jer naš program nije skremblovan. Satelitski program je prakticno poklon ljudi koji žive u Srbiji zemljacima u inostranstvu, jer se finansira novcem iz njihovih džepova.
Povratak „Dnevnika“
– Uspeli smo u proteklom periodu ipak da povratimo rejting koji je tokom svih proteklih godina državna televizija izgubila. Sada „Dnevnik 2“ gleda oko dva miliona ljudi. Još nismo zadovoljni, jer tek treba napraviti dobar program – kaže Crkvenjakov.
• Kako mogu da se reše ovi problemi?
– Skremblovanjem i pretplatom kao što su uradili Slovenci i Hrvati. Onda bi mogle da se prave posebne emisije, emituju bolji filmovi i otkupljuju sportski programi, ali bi bio i veci trošak za naše ljude. Druga mogucnost je da se distribucija radi preko kablovskih televizija što bi bilo po mnogo nižoj ceni. Ovaj sistem je krenuo u Nemackoj, a trebalo bi i u Francuskoj, Holandiji i Švajcarskoj. Na satelitu se sada emituje miks zemaljskog programa, jer nismo u stanju da pravimo poseban.
– U Australiji se emitujemo preko „TARBS“ kablovskog sistema koji mesecno košta 40 nemackih maraka. Sa istom kucom smo u kontaktu i za emitovanje u Americi.
• Kadrovska rešenja u RTS uvek su bila pod lupom javnosti. Koliko ce se nova imenovanja odraziti na kvalitet programa?
– Rešavanje kadrovskih pitanja je uslov bez kojeg se ne može i još ga nismo završili. Prva varijanta je da se dovedu novi ljudi, po mogucstvu bivši saradnici, a druga je teža i podrazumeva da se biraju iz kolekitva – radimo na tome, ali je to proces koji dugo traje. Dovešcemo nove, poznate novinare, ali necu sada da otkrivam sve.
– Programska šema i politika se takode još uvek formulišu, mada je tranzicija jasna i vidljiva. RTS mora biti servis okrenut svim društvenim grupama u zemlji uz poštovanje opštih principa – da budemo zabavni, da program ima obrazovni i informativni karakter podreden profesionalnim kanonima i kriterijumima. Polako izlazimo iz stanja u kojem je programska šema dosta stihijski postavljena, jer je kuca u teškoj situaciji. Pokušavamo da „zapušimo rupe“.
Skup program
– Morate imati u vidu da je proizvodnja zabavnog ovog programa jako skupa. Za snimanje jedne epizode potrebno je izmedu 35 i 100.000 nemackih maraka, a mi treba da se trkamo sa „Pinkom“ koji za te pare kupi 10 inostranih premijernih filmova. Uprkos tome, mi moramo da pravimo domaci program. Vracamo na program i narodnu, ali kvalitetnu narodnu muziku. Nismo protiv narodne muzike, ali mora da postoji neki kriterijum prilikom izbora – objašnjava direktor RTS.
• Kako ce ubuduce izgledati program RTS?
– Prema mojoj viziji, Prvi program mora da ima više informativni i kulturni karakter, Drugi više sporta i zabave, sada ga jako opterecuju skupštinski prenosi. Treci program, prema novom Zakonu, ne bi trebalo ni da postoji. Zato smatram da bi ga trebalo odvojiti iz sistema RTS i komercijalizovati uz pronalaženje stranog partnera.
– Poceli smo da rešavamo stvari u kulturnoj i zabavnoj redakciji projektima za male pare kojima „gasimo požar“. Do sada se taj program zasnivao na reprizama. U naredna dva meseca ce se to pokrenuti sa mrtve tacke. Umetnicka ekipa ce krenuti da pravi drame, što se nije radilo godinama. U izradi je, sa „Komunom“, serija „Porodicno blago“, poceli smo ponovo da radimo „Metlu bez drške“.
• U javnosti se može cuti dosta pritužbi na informativni program?
– Taj program još nije dobar. Ima previše politike, mada su primedbe koje nam stižu uglavnom paušalne. Stranacki život manje-više ne pratimo. Stranke su kod nas navikle da jednom nedeljno naprave konferenciju za novinare na kojoj portparol saopšti stavove i komentare koji su uglavnom poznati i ocekivani. Takve stvari nas ne zanimaju, kao ni stranacka saopštenja. Kada bismo sve to citali, „Dnevnik“ bi trajao sat i po. Zanimaju nas vesti, ako ih iz stranaka ima – objavljujemo ih. Pritom, moram da priznam, fali nam prava stranacka hronika koju cemo uskoro i uvrstiti u program. Ali, necemo praviti program tako što cemo pozvati stranacke prvake koji ce se svadati, a mi zadovoljno trljati ruke. Takvi programi nisu za državnu televiziju.
Na radiju bez komentara
– Najveca naša želja je da vratimo imidž Radiju, koji je nekada važio za balkanski „Bi-Bi-Si“. Nadamo se da nikada više nece doci vreme da vlast nasrce na novinarsku slobodu. Znacajna promena u programu je što smo izbacili komentare, jer smatramo da naši slušaoci mogu sami da dodu do zakljucaka, a ne treba da ih mi serviramo – obrazlaže Dušan Radulovic.
• Zamera vam se i neravnopravan tretman Savezne vlade i opozicionih stranaka.
– Komentari vezani za neravnopravno pracenje republicke i Savezne vlade ne stoje. Republicka je dinamicna. Donosi zakone, bavi se sindikatima, gašenjima dnevnih požara. Stalno su u pogonu i ne može da se traži ravnoteža u zastupljenosti kada se za Saveznu vladu ne zna ni cime upravlja, ni šta je. Što se tice tretmana politickih stranaka, nedavno smo od OEBS dobili izveštaj sa zakljuckom da je RTS, u celoj ovoj tuci dve vodece stranke, ostao uravnotežen. Ista ocena je i kada su u pitanju opozicione stranke. Puštali smo u „Dnevniku“, recimo, izveštaje sa mitinga SPS više nego što je to zasluživao broj okupljenih na tim dogadanjima.
I stanje u Radio Beogradu takode je veoma teško zbog finansijskih problema. Dušan Radulovic, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, kaže da se ovaj program cuje u celom svetu, ali nešto slabije nego ranije, zbog razrušenih predajnika. Sluša nas sve više ljudi, narocito u poslednje vreme. Ovo zahvaljujuci tome što su se na radio vratili profesionalci koji su iz ove kuce bukvalno oterani 1991. godine. Medu njima su Dušan Gligorijevic, Tanja Nikolovska, Jordan Ivanovic… Uvažili smo njihove sugestije i mišljenja što je imalo odjeka kod slušalaca.
• Mnogi tvrde da je posle 5. oktobra narodna muzika proterana sa talasa radija?
– Uskoro bi trebalo da uvedemo novu emisiju o novim trendovima u muzici, sa jedne strane, a sa druge uveli smo i etno-šemu sa narodnom muzikom od 18 do 22 casa, posle cega ide „Vecernji dnevnik“. Kad je u pitanju narodna muzika puštacemo iskljucivo kvalitetna dela sa etno-nasledem, onu muziku koja se nalazi u riznici Radija. Necemo podilaziti publici novokomponovanim hitovima, što ne znaci da postoje crne liste.
• Radio Beograd je uvek imao dobru sportsku rubriku. Da li tu ima izmena?
– Vratili smo „Sportski žurnal“ od 15.30 do 16 casova, koji je iz ko zna kojih razloga 1991. godine ukinut. Trudicemo se i da ocuvamo tradicionalno dobar sportski program. Sve ovo je naišlo na odlican odjek kod publike koja nam se u sve vecem broju vraca.
