U prelepom predelu La Trob nizije u Viktoriji, u mestu Severni Jalourn (Yallourn North), nalazi se, smeštena na jednom brdašcu crkva „Sveta trojica“ – prvi pravoslavni hram koga su Srbi sagradili u Australiji. Pažnju putnika ovaj hram pleni svojom lepotom i umnogome podseca na naše svetinje iz srca Srbije – Šumadije.
Ovde se nalaze mnogobrojni rudnici i nekoliko termoelektrana, pa se, u u potrazi za poslom, ovde našao i veci broj srpskih prodica koje su tu zasnovale svoj novi dom. Godinama se, medutim, broj naših ljudi osipa, tako da ih danas nije ostalo mnogo.
Mnogi su u potrazi za lakšim životom i boljim poslovima otišli u Melburn.
đorde Eric je rodom iz Gornje Crnuce (okolina Gornjeg Milanovca), a u Australiji je skoro vec cetiri decenije. Prvi je ovamo došao njegov otac. đorde je doselio kasnije i sada živi ovde, u Traralgonu…
Mladi i tradicija
– Mnogih ljudi od onih koji su ranije dolazili više nema ovde, roditelji ih nisu naucili tradiciji, mnogi su se poženili Australijankama, zaboravili su svoje korene. U Melburnu ili Sidneju je situacija drugacija. Ne znam kakva je perspektiva za našu crkvu pošto su nam ostala još tri – cetiri stara osnivaca crkve, posle njih sam tu ja i još nekoliko iz moje generacije.
Moj sin Dragan dode ovde uvek, ali on je jedini od naših mladih koji dolaze u Crkvu. Pre pet godina videli biste ovde 50-60 ljudi, a sada nas je sve manje – kaže đorde Eric.
Nakon službe u crkvi „Sveta trojica“ upitali smo đorda Erica kako je on došao u ove predele Viktorije. Veli da je u Australiju došao tacno pre 38 godina, ali tek u nameri da poseti svog oca koji je napustio Jugoslaviju posle rata. Sticajem okolnosti, tu je i ostao.
– Oženio sam se, zasnovao familiju. Inace, naši ljudi koji su došli ovde su vecinom bili sa sela i ovaj deo Viktorije ih je podsecao na njihov zavicaj. Cak i kad su ovu crkvicu pravili, izgradili su je na brdu, pa je zovu „Naša crkvica na brdašcetu“.
Znate, ne može ništa da se uporedi sa našom Šumadijom, ali ovo mesto je lepo, cist vazduh. Ovde imamo i cetiri godišnja doba, kao kod kuce u Srbiji.
đorde Eric prica da su Srbi poceli da grade svoj hram davne 1949. ili 1950. godine u vreme kada su i poceli da se nastanjuju u ovu oblast.
– Tada nisu imali popa, kao sveštenik im je služio neki Rus koji je tu živeo. Dan po dan, broj naših ljudi se povecavao.
Danas je, medutim, i u crkvi mnogo manje Srba nego ranije, a oni koji su preostali, medu kojima i Eric, redovno obeležavaju srpske obicaje i praznike.
Došlo je opet vreme kada crkva ponovo nema svog stalnog sveštenika. Vernike posecuje protojerej-stavrofor Nedeljko Milanovic koji dolazi subotom iz Melburna kada se i ovde održavaju službe:
Pomažu i „Vesti“
I pored svih teškoca, naši ljudi se trude da sacuvaju svoju tradiciju u ovom delu Viktorije. U tome im, kažu, pomažu i „Vesti“ koje redovno dolaze i u ovaj deo Australije. Mnogi odlaze u Sajl, prvi veci grad u ovom predelu, kako bi došli do novina, jer se lokalni radio programi na srpskom jeziku ne mogu ovde pratiti.
– Imali smo sveštenika, protonamesnika Petra Damnjanovica, sad je otišao nazad za Jugoslaviju. Ima naših ljudi koji nece da dodu jer se službe drže subotom. Ali, šta možemo da radimo. S jedne strane možemo da se nadamo da cemo ponovo imati stalnog sveštenika, ali sa druge strane ne. Naime, naša omladina i mlada generacija u celini slabo dolazi ovde, vecina je otišla da živi u Melburn. Takode, i mnogi koji žive ovde, ne prateputeve svojih roditelja.
Ove subote parohijani CŠO obeležili su crkveni praznik Krstovdan koji se obeležava dan pred Bogojavljenje. Održan je cin svecenja vode koju su mnogi poneli u svoje kuce.
