U Berlinu počinje zasedanje parlamentarnog Odbora za usaglašavanje, koji će pokušati da izgladi sve nesporazume i neslaganja između vladajuće koalicije i opozicije oko novog zakona o strancima u Nemačkoj.
Sudbina tog zakona, a sa njime i potpune promene odnosa te zemlje prema strancima, rešava se burno (i neuspešno) poslednjih nekoliko godina. Komisija, koju je formirao ministar unutrašnjih poslova (na čelu je bila bivša predsednica Bundestaga Rita Zismut, a činili su je istaknuti stručnjaci iz različitih oblasti), uspela je posle tri godine da sroči nacrt novog zakona koji na moderan način rešava problem davno doseljenih stranaca, ali i priliva novih.
Taj zakon je posle brojnih trzavica čak i među koalicionim partnerima u vladi konačno prošle godine usvojen preglasavanjem u Bundestagu, a potom je prošao i u Bundesratu (Veću pokrajina). Međutim, taj drugi uspeh nije bio u skladu sa procedurom, pa je Savezni ustavni sud poništio glasanje i zaustavio sprovođenje zakona.
Tokom leta je zamrla rasprava o tom dokumentu, da bi se posle važnih pokrajinskih parlamentarnih izbora u Bavarskoj ponovo rasplamsala politička bitka oko toga da li će zakon u starom obliku ponovo ući u proceduru ili će doživeti čak 130 amandmana koje predlažu opozicione konzervativne partije.
Vladin opunomoćenik za integraciju i migracije Mariluiz Bek (iz stranke Zelenih) obelodanila je ovih dana zahtev za dodatno poboljšanje položaja stranaca koji više od dve decenije žive i rade u Nemačkoj. Onima koji imaju još uvek vremenski ograničen boravišni status (reč je o oko 130.000 osoba, uglavnom žena) novi zakon otežava položaj, smatra gospođa Bek i dodaje da „integracija ne znači samo uvođenje obaveznih kurseva nemačkog jezika, već i poboljšanje boravišnog statusa“.
