Споменик ослободиоцима Ниша смештен је у самом центру града, на Тргу Краља Милана и обележава раздобље ослободилачких ратова против Турака, Бугара и Немаца.
Четири најзначајније године тог раздобља убележене су на споменику: 1874. и 1877.година, период борби за ослобођење од Турака и 1915.и 1918.година, почетак окупације и ослобођење града у Првом светском рату.
Карактеристике споменика
Овај споменик је израђен од црног мермера и састоји се од постоља са четири рељефа, на коме се налазе бронзане скулптуре са високим постаментом у чијем је доњем делу постављен сплет фигуралних композиција ратника у борби.
На врху споменика се налази Коњаник, Весника слободе (Моравац на коњу), са заставом слободе у десној руци, на којој су утиснути иницијали „СССС“ , а који представљају слоган „Само слога Србина спашава“.
Ниже је фриз који представља борбу Стевана Синђелића на Чегру, а на северној страни Коле Рашић диже Нишлије на устанак. Источна и западна страна симболишу догађаје од 1809. до 1918. године.
Још ниже су четири рељефа:
Заклињање устаника Коле Рашића са протом Петром Икономовићем 1874. године,
Улазак Краља Милана и ослободилачке војске у Ниш 1877. године,
Заклетва Краља Александра, као регента на одлуку Народне скупштине у Нишу из 1915. године да се рат има водити до ослобођења свих племена и уједињења свих Јужних словена,
Улазак Краља Петра и Краља Александра са ослободилачком војском у Ниш 29.септембра 1918. године.
Историја
Иницијатива за изградњу споменика покренута је на комференцији 24.фебруара 1902. Грађани Ниша, представници свих друштвених слојева, донели су одлуку о подизању споменика који је имао бити споменик свим ослободиоцима Ниша и споменик Краљу Милану.
Тек после Првог светског рата организован је одбор са задатком за подизање споменика. Камен темељац постављен је 1927.године, на педесетогодишњицу ослобођења Ниша од Турака.
На дан прославе шездесетогодишњице ослобођења Ниша од турског окупатора на Видовдан 28.јуна 1937.године откривен је споменик ослободиоцима Ниша. Споменик је свечано пред 10 000 Нишлија открио кнез намесник Павле Карађорђевић.
