Iza dve skraćenice Uw SSA i WLU SSA stoji jedna srpska organizacija. Reč je o >Serbian Students Association, iliti, rečeno lepim srpskim jezikom, Srpski studentski klub, koji deluje na Univerzitetu Vaterlo. Za njegovu aktivnost u srpskoj zajednici u ovom delu Kanade gotovo da niko nije ni čuo, ponajviše zbog toga što se u silnoj trci koju diktira savremeni temo života često zaboravlja mladost zbog koje su mnogi, u prilici smo to često da čujemo, i „zapucali“ u beli svet.
– Mnogo vam hvala što ste uopšte zainteresovani za naš rad – kaže Jelena Marić, predsednik Izvršnog odbora kluba, koja je u Kanadu došla iz Herceg Novog s mamom Biljanom, tatom Mladenom i sestrom Tamarom, gde su izbegli iz rodnog Sarajeva. – Jako sam ponosna što sam član srpske zajednice. Velika mi je želja da skupimo dovoljno para da zaživi stipendija za srpske studente. Prihvatila sam se ovog posla iz želje da se svi srpski studenti sakupe u klubu i da prezentujemo srpsku zajednicu u najlepšem mogućem svetlu. Da sedružimo, da ne zaboravimo svoje korene. Želja mi je takođe da kroz druženje u okviru kluba sklopimo doživotna prijateljstva. Svim budućim studentima poručujem da su dobro došli u naš klub.
Bojana Savić, potpredsednica Izvršnog odbora, rođena je u Sarajevu, a sa porodicom, mamom Kristom, ocem Blagojem, bratom Nemanjom i sestrom Anom, došla je u Kanadu 1994. Bila je đak Srpske škole „Sveti Sava“ u Kičineru i član Folklornog ansambla „Gavrilo Princip“ iz Vaterloa. Student je prve godine biohemije.
Ponosni na zavičaj
– Svi mi imamo veliku želju da očuvamo vezu sa otadžbinom, a što se mene tiče, i ako se ne vratim, znam da ću planirati da što češće posećujem zavičaj, jer tamo imam mnogo rodbine i prijatelja – kaže Bojana Savić.
– Jednog dana želela bih da živim u Beču. U Herceg Novom imam baku Nevenu Šarančić, koja je moja najveća inspiracija. Zahvaljujući pomoći roditelja posećujem je svakog leta, a to ću učiniti i ove godine – ističe Jelena Marić.
– Pre svega posetiću moj rodni Beograd, prvi put nakon deset godina. Putovaću po Evropi, a nakon odmora usmeriću svu svoju energiju da pomognem srpskoj zajednici na svetskom nivou – govori i ličnim planovima Andrej Pavlović.
– Ponosna sam na zavičaj, uskoro idem u rodnu Foču, gde ću s rodbinom provesti nezaboravne trenutke. Želela bih da se u budućnosti kao stručnjak oprobam u otadžbini – planira Sanja Vuković.
– Kad god mogu putujem u Srbiju, imam dosta familije u Beogradu, manji deo je blizu Valjeva, a deo porodice je u Crnoj Gori – kaže Jara Stojanović.
– Meni otadžbina nedostaje i uvek jedva čekam da je posetim. Srbija i Crna Gora su predivne za odmor, za putovanje i dobar provod. Zasad sam ovde i gradim svoj život na ovim prostorima – ističe Sonja Tešić.
– Ne znam da li bi se mogla vratiti u rodni kraj, u Krajinu, jer situacija nije baš najbolja, ali imam ogromnu želju da se vratim u naše krajeve – kaže Mirjana Malinović.
– Da se učlanim u klub odlučila sam iz želje da upoznam što više srpskih studenata i da kroz druženje zajednički pomognemo jačanju naše zajednice. Sada vidim da sam napravila pravi korak, jer su iskustva kroz rad u klubu izuzetno dragocena. Bogatija sam za nova prijateljstva, nova saznanja, a svesna sam i da radim korisnu stvar za celokupnu srpsku zajednicu.
U rukovodstvu kluba trenutno je samo jedan predstavnik tzv. jačeg pola – Andrej Pavlović iz Toronta, gde živi s roditeljima, mamom LJiljanom, tatom Zoranom i sestrom Sandrom, student je završne godine komjuterskih nauka.
– Kada sam iz Toronta 2002. došao da studiram u Vaterlo, odmah sam se uključio u rad kluba. Starija generacija, koja je osnovala klub, završavala je studije tako da sam se prihvatio posla i klub preuzeo u svoje ruke. Imali smo dosta aktivnosti, uglavnom kroz sportske angažmane, kampovanje i druga druženja. Marta 2004, za vreme pogroma na Kosovu, govorio sam ispred Gradske skupštine u Kičineru.
Sanja Vuković je u Kanadu došla 1996. iz Goražda, sa sestrom Draganom, mamom Milojkom i tatom Milenkom. Deset godina je igrala u Folklornom ansamblu „Gavrilo Princip“ u Vaterlou. Studira biohemiju.
– Srpskom studentskom klubu sam se pridružila smatrajući da na ovaj način mogu pomoći srpskoj zajednici. Ambicija mi je da završim fakultet i da se zaposlim u struci.
Maja Tešić, sa sestrama Anom i Sanjom, bratom Markom i roditeljima – mamom Bogdankom i tatom Anđelkom – došla je u Kanadu iz rodnog Sarajeva 1995. Studira psihologiju, s ambicijama da bude terapeut.
– Jako mi nedostaje lepota naše zemlje, naša kultura, naši ljudi. Zato ovo druženje i predstavljanje naše kulture u Kanadi sa klubom meni olakšava život u ovoj zemlji. Volela bi da se situacija u domovini popravi pa da svi možemo tamo vratiti.
Brojne akcije
Klub promoviše srpsku kulturu i tradiciju kroz razne aktivnosti. Osnovan je krajem 1998, s ciljem da da okupi sve Srbe sa fakulteta i srpske zajednice. Prva organizovana akcija ovih devojaka i mladića bio je protest protiv bombardovanja Srbije, u proleće 1999. Jedan od glavnih ciljeva kluba je da prikaže sposobnosti mlade generacije koja odrasta u Kanadi, pri tom nijednog trenutka ne zaboravljajući rodni kraj iz koga su došli u ovu veliku zemlju. A jedan od velikih ciljeva svakako je da svojim delovanjem poprave lošu sliku koja je u celom svetu poslednjih decenija stvorena o Srbima. Tako organizovanjem „Karavana kulture“ svim studentima na univerzitetu na moderan, mladosti primeren način prikazuju Srbe u pravom svetlu. Nedavno su u prostorijama univerziteta u Vaterlou u okviru „Karavana“ prikazane knjige, ikone, slike, nošnje iz raznih krajeva Srbije i srpska zastava. Jedan od važnijih zadataka je promovisanje Srpskog obrazovnog fonda.
Jara Stojanović, rođena Beograđanka, sa mamom Vladanom, tatom Miletom, bakom (s majčine strane) Olgom Jonović i sestrom Milicom, u Toronto je došla 1992, a dve godine kasnije preselili su se u Vaterlo.
– Odlučila sam da se pridružim klubu kako bih se upoznala sa što više srpskih studenata na fakultetu, a takođe i da bih pomogla srpskoj zajednici. Kada završim fakultet (na četvrtoj sam godini), želim da se zaposlim u Torontu, pa onda u NJujorku.
Sonja Tešić, rođena u Beogradu, u Kanadu je došla 1991. sa roditeljima – mamom Nadeždom, tatom Vladimirom i mlađim bratom Ivanom. Sestra Tanja rodila se u Kanadi. Pohađala je Srpsku školu „Sveti Sava“, igrala u Folklornom ansamblu „Stevan Sinđelić“ u Kičineru. Ove godine završava političke nauke i psihologiju.
– Planiram da budem aktivan član srpske zajednice, jer zaista mislim da ćemo puno postići ako nastavimo da zajedno radimo.
Mirjana Malinović, rođena u Bugojnu, većinu detinjstva je provela u Krajini. U Kanadi, gde je došla 1999, živi sa roditeljima – mamom Jelicom i tatom Zoranom, bratom Miroslavom i sestrom Milicom. Naglašava da nema puno rodbine u Kanadi, ali „sada su joj prijatelji kao rod rođeni“.
– U klub sam se učlanila čisto da upoznam više naših studenata, a ujedno da zajedno s njima pomognem u organizaciji sastanaka, izlazaka, druženja i skupljanja para za stipendije srpskim studentima. Isto tako, pošto sam član i folklorne grupe „đerdan“ pri ansamblu „Gavrilo Princip“ iz Vaterloa, htela sam da udružim studente sa fakulteta sa našom zajednicom, našim udruženjima, kako bi zajednički mogli više da napreduju.
To je osam priča, samo na prvi pogled različitih. Želja da ojačaju ovdašnju srpsku zajednicu, ne zaborave korene i težnja ka jednom, za Srbe teško dostižnom cilju koji se zove sloga, povezuju ih neraskidivim vezama.
