Mreža socijalnih radnika u 167 zemalja sveta je pre svega na raspolaganju deci, pomažući da se zaštite njihova prava kada je reč o starateljstvu, izdržavanju, usvojenju i pronalaženju bioloških roditelja. Ali, izlazi u susret i odraslima koji žive u jednoj državi, a žele da ostvare neko pravo u drugoj. Ukoliko ne znaju koja je služba ili institucija ključ za njihove nevolje u Srbiji, obraćaju se Vitomiru Stojakoviću, korespondentu MSS-a u Beogradu koji posreduje među socijalnim službama sa svih meridijana. Ipak, službeni kanali nisu uvek dovoljni da se izađe u susret svim zahtevima, pa sagovornik „Vesti“ mora da se snalazi i koristi privatne veze jer se strankama pomoć ne odbija.
Poslednji put, pre nekoliko nedelja, javila mu se sredovečna Srpkinja, koja od rođenja živi u Australiji, sa željom da pronađe makar jednog rođaka u otadžbini. Zahtev bi bio uobičajen da je žena imala još neki trag, osim krštenice svoje majke, i to iz Hrvatske Mitrovice, kako se za vreme Drugog svetskog rata zvala današnja Sremska Mitrovica. Majka je udajom promenila prezime, pa su u socijalnim i opštinskim službama upozorili kancelariju MSS-a da će potraga biti nemoguća.
– Pozvao sam u pomoć svog poznanika, novinara iz tog kraja, koji je prihvatio da sprovede potragu za porodicom „naše“ Australijanke – kaže Stojaković. Na sličan način je pre tri godine već uspešno spojio rodbinu iz matice sa ženom iz u Velike Britanije gde je njen otac otišao posle Drugog svetskog rata. U Engleskoj se zaposlio, oženio i dobio kćer. Posle nekog vremena je umro, a nije joj ostavio nikakve podatke o rodbini u otadžbini. Osim, naravno, svog prezimena.
Kapetan traži luku
Kapetan duge plovidbe, rodom iz Jordana, nedavno se obratio Međunarodnoj socijalnoj službi kako bi ušao u trag ženi, Srpkinji, koja je posle nekoliko godina braka otišla bez reči i povela decu. Pošto je ponela i pasoše, uz pomoć kolega iz svetskih podružnica beogradski MSS ju je pronašao na Kipru, gde je radila kao plesačica.
– Javili smo joj se preko naše ambasade, ali je ona rekla da nije pobegla, nego da je otišla privremeno na rad i da će se vratiti u Srbiju. NJen muž, koji nam se obratio za pomoć, bio je očajan i to ne samo zbog odbegle porodice – kaže Stojaković. Tražio je da mu se vrate ne samo deca, nego i žena, jer u Srbiji bez mora za njegovu profesiju nema posla, pa on nije imao od čega da živi.
– Rekao mi je da ima veoma imućnu rodbinu u Jordanu, ali da ne sme da im se obrati za pomoć jer ne sme da im prizna da ga je žena napustila! – svedoči Stojaković.
– Preko prezimena u registrima Srbije nisam pronašao rođake žene. Odlučio sam da sve što znam o Engleskinji ispričam novinaru jednog popularnog ilustrovanog časopisa, a od nje tražio fotografiju oca. Novinar je sve detaljno zabeležio i objavio. Nije prošao dan od izlaska lista, a već su se javili ljudi za koje smo utvrdili da su zaista rođaci te žene – priča Stojaković. Nažalost, ne urode svi napori njegove kancelarije plodom, čak ni kada korespodent MSS-a na svoju ruku otvori slučajeve za koje je od početka jasno da ih je nemoguće rešiti. Tako su dvoje starih ljudi iz Vojvodine sve donedavno gajili nadu da će videti unuče koje je rođeno u vanbračnoj zajednici njihovog sina u Nemačkoj. Sin je umro ubrzo pošto je postao otac, a majka deteta se udala za Nemca.
– Dok se nije udala za drugog čoveka, majka je bila u kontaktu sa svekrom u Srbiji kojeg je čak angažovala da reši pitanje dečjeg dodatka. NJen novi muž, Nemac, usvojio je dete i zabranio dedi i babi u Srbiji da viđaju unuče, na šta imaju pravo prema nemačkim zakonima o potpunom usvojenju. Nisu ga pokolebali ni pritisci socijalnih službi obe države – ističe Stojaković. Dve godine kasnije pravnica Nada đuretić je u Srbiji objavila magistarski rad o usvojenju i navela propis iz nemačkog zakonodavstva prema kome bi baba i deda iz Vojvodine imali pravo da održavaju vezu sa detetom.
Dete svedok ubistva
Srpska javnost je tek pre nekoliko godina obaveštena o radu Međunarodne socijalne službe u Beogradu kada se u jednoj TV emisiji pojavila žena iz unutrašnjosti. Ona je godinama pokušavala da pronađe kćer u inostranstvu i na kraju se obratila Vitomiru Stojakoviću.
– NJenu kćer, koja je živela u Holandiji, ubio je muž i sa jednim od dvoje dece pobegao je u Italiju. Ne zna se kako je uspeo da pređe granicu, ali je zbog ubistva ipak stigao pred italijanski sud. Naša služba baki je uspela da vrati unuče koje je ostalo u Holandiji, a bilo je svedok ubistva. Drugo dete je nestalo – navodi Vitomir Stojaković.
– Slučajno sam pronašao taj tekst u nekom biltenu i rešio da otvorim slučaj, pozivajući se na propis – seća se Stojaković. Nije vredelo, poočim je ostao neumoljiv čak i na činjenicu da je nesrećnim ljudima u Srbiji to unuče jedino što je ostalo od sina jedinca.
