Tkalje iz deset gradova Srbije, prvi put su se susrele sa vertikalnim razbojem i probale tehniku tkanja pirotskog ćilima.
Bez obzira na različite tehnike, tkalje su složne u oceni da od ovog starog zanata u Srbiji trenutno ne može da se živi.
"Teško je, treba se snalaziti na različite načine. Bez podrške javnih institucija, da li lokalne samouprave, Pokrajinskog sekretarijata, ili nadležnog Ministarstva, veoma je teško", kaže Ana Ilić Panjković, preduzetnica iz Sombora.
"Sada još ne možemo da živimo od toga. Više je to sada hobi, a cilj je da prenesemo znanje mlađima, jer mi smo žene u godinama", kaže Verica Mijalković, ćilimarka iz Stapara.
Zbog toga je jedan od osnovnih ciljeva Nacionalne tkačke kolonije da se ukaže na neophodnost očuvanja ovog tradicionalnog umetničkog zanata.
"I da zajedničkim snagama pokušamo da animiramo državu u narednom period da se postara za donošenje zakona i za stvaranje uslova kako bi ovo moglo da opstane", kaže Slavica Ćirić, zadruga "Damsko srce" Pirot.
Inicijativu za zaštitu i očuvanje tradicije tkanja, pre dve godine, pokrenula je Džulija Fini, ambasadorka Australije u Srbiju.
"Kada smo stigli u Beograd bilo nam je veoma teško da pronađemo proizvode vrhunskog kvaliteta koji bi predstavljali srpsko nasleđe. Teško nam je bilo da kupimo poklone za naše prijatelje. Zbog toga je za nas veoma važno što smo se povezali sa Etno mrežom i otkrili ćilimove", kaže Džulija Fini, ambasadorka Australije.
Projekat Nacionalne tkačke kolonije ostvario je početni cilj. Kroz pirotsko ćilimarstvo i uz pomoć tkalja iz Pirota oživelo je tkanje u Staparu kod Sombora. Sada su postavljeni novi zadaci.
"Da se otvore gradske etno u svim regionalnim i turističkim centrima, u kojima bi ovi proizvodi mogli da nađu svoj put do kupaca", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.
Krajnji cilj je da se pored očuvanja tradicije tkanja, stvore uslovi da ćilimarke od svog zanata mogu sebi i svojim porodicama da obezbede siguran izvor prihoda.
rts.pirot@rts.rs
+381 10 311 910
