Stotine hiljada gradana Srbije pripadnici su nacionalnih manjina koje, i imaju, i osnivaju svoje nacionalne savete. Treba im dati podršku za sva delovanja koja su od sveobuhvatne koristi Srbiji i svim njenim gradanima. Prpadnici tih nacionalnih manjina su fizicki u Srbiji, ali su (vecina od njih) srcem i mislima izvan nje, kao naprimar pripadnici madarske manjine u Vojvodini, što je i normalno i razumljivo.
Za razliku od nekoliko stotina hiljada gradana, pripadnika manjina u Srbiji, oko tri miliona Srba živi rasuto po svetu (deo dobrovoljno deo prisilno) ali Srbija im je primarno i u srcu i u mislima. Tim pre je neshvatljivo, nedemokratski je i neprihvatljivo, da srpsko rasejanje nema svoj Nacionalni savet?! Bez takvog saveta dijaspora nikada nece imati ni ona, Zakonom o savetima nacionalnih manjina, zagarantovana ista prava, a samim tim ni srazmerno identicnu pomoc države Srbije, da delujemo na ocuvanju našeg jezika, naše kulture, na obrazovnom i na medijalnom polju. Dakle na istim podrucjima koja su obuhvacena predlogom zakona o Savetima nacionalnih manjina u Srbiji. Tada bi razlika medu nama bila prihvatljiva, odnosno: država Srbija omogucuje savetima nacionalnih menjina, izmedu ostalog, da u Srbiji efikasnije deluju na ocuvanju njihovog maternjeg jezika, njihove kulture, školstva i otvaranja medija na njihovom maternjem jeziku… ali isto to omogucuje i srpskom rasejanju. Ili postoji od nekog prihvatljiv razlog da matica Srbija ne prihvati Nacionalni savet srpskog rasejanja ? Ili da odbije da našoj dijaspori u Nemackoj, Engleskoj, Švedskoj, Americi, Australiji i… omoguci ista i prava i uslove, kao manjinama u matici, da i mi u rasejanju možemo da delujemo na ocuvanju srpskog, našeg maternjeg jezika i naše kulture? Da naša deca u belom svetu uce srpski jezik i da u tim zemljama funkcionišu medije na srpskom?
Dešavanja u Srbiji su jasan pokazatelj da je krajnje vreme da se rasejanje, bar po ovom pitanju, ujedini i organizuje. Da od matice zahtevamo da najbrojniju srpsku „manjinu“ u svetu (srpsku dijasporu) država Srbija tretira na isti nacin kao što se u Srbiji poštuju i tretiraju manjine i uvažavaju njihova politicka, demokratska i ljudska prava. Ni manje ni više. I ne samo zbog toga. Nacionaln savet srpskog rasejanja bi otvario mogucnost osmišljenog delovanja za dobrobit svih gradana Srbije i sveobuhvatng srpskog naroda. Bez obzira da li živimo u rasejanju, u Srbiji ili u Republici Srpskoj.
Tokom zadnje dve decenije mnoga dešavanja na prostorima bivše SRJ predstavljana su svetskoj, ali i gradanima u bivšim jugoslovenskim republikama, a danas državama, selektivno i jednostrano, pristrasno i netacno. Neadekvatno reagovanje srpske strane, kao i neshvatljiva i neprihvatljiva pasivnost sadašnje države Srbije, ali i srpskog rasejanja, omogucilo je i omogucuje i dalje da se neosnovano negativna, vecim delom režirana i netacna slike o Srbiji i Republici Srpskoj, kao i o srpskom narodu u celini, sve više ucvršcuje. A trebalo bi da je suprotno. Deo medija i mnogi politicari u demokratskim zemljama su u osmišljenoj nameri da složen mozaik raspada bivše Jugoslavije i gradanskog rata, predstave kao jednobojno platno. U tome su išli toliko daleko (a istim putem koracaju i dalje) da se i za istinita i za neistinita dešavanja i zlocine, osuduje samo jedan, citav narod (srpski) što je civilizacijski neprihvatljivo.
Potreba osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je mnogobrojna:
· Ispravljanje negativne i nekorektne slike o srpskom narodu u svetskoj javnosti.
· Informisanje javnosti zapadnih zemalja o nepoštovanju sprazuma, dogovora i obaveza potpisanih od strane novonastalih država, na primer Hrvatske, egzistencijalno važnih za srpsku populaciju u toj zemlji, kao i za izbegle, i iz Hrvatske prognane Srbe.
· Informisati Vlade i Parlamente zemalja Evropske Zajednice, i druga relevantna odredišta, i zahtevati da reaguju za što hitnije rešavanje pitanja isplate stecenih penzija prognanih i izbeglih iz Hrvatske; vracanje njihovog stanarskog prava i garantovanje imovinske i licne sigurnosti za sve koji su se vratili ili koji ce se, eventualno, vratiti u Hrvatsku.
· Pracenje i informisanje o dešavanjima u Bosni, odnosno, u, i sa Republikom Srpskom.
· Pracenje i informisanje o (ne)dešavanjima na Kosovu i svakodnevnim pritiscima kojima je i dalje izloženo nealbansko stanovništvo, prvenstveno Srbi.
· Zakonom omoguceno delovanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja, i u Srbiji, i izvan nje, pod istim premisima kojima se omogucuje delovanje i aktivnosti Saveta nacionalnih manjina u Srbiji.
Navedeni primeri su samo nekoliko na brzinu nabacanih primera, a potreba i spektar delovanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je isto tako važan i neophodan i na polju ocuvanja kulture, jezika, obrazovanja i etnickih medija…
Primarni cilj Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je:
· Povratiti ugled srpskog naroda u svetu
· Razoblicavati i ukazivati na neprihvatljivo prisutne suprotnosti u izvestajima NGO i drugih institutivnih predstavnika Evropske zajednice i Amerike, koji su prisutni u Srbiji i državama u okruženju.
· Kontinuirano, koordinirano i masovno, uz pomoc organizacija našeg rasejanja i uticajnih pojedinaca u svetu, informisati o realnom dešavanju i životu u Srbiji, posebno na Kosovu i Raškoj oblasti, ali isto tako i u Bosni i Republici Srpskoj.
· Pokrenuti srpsko rasejanje da bude korektno informisano. Da zahtevaju od medija i politickih i društvenih struktura u tim respektivnim državama, da se Srbija i srpski narod uvažavaju isto kao i svi ostali narodi i države, što je u skladu sa važecim zakonima tih zemalja i medunarodnim i ljudskim pravima.
· Prioritet u godinama koje su pred nama je da naše rasejanje bude cinjenicno i detaljno upoznato sa pravima i životu nacionalnih manjina u našoj matici. Prvenstveno Albanaca i Bošnjaka u Raškoj oblasti, kao i Madara u Vojvodini. Da ustavom zagarantovana prava tih manjina u Srbiji uporeduju sa pravima Srba u državama u okruženju, ali i sa pravima drugih manjina u drugim državama u svetu, i da o tome informišu njihovo okruženje.
· Da se angažuje za omogucavanje da srpsko rasejanje može da utice na politicka i druga dešavanja u matici. Onoliko koliko to cine nacionalne manjine u Srbiji, mada je srpsko rasejanje skoro desetostruko brojnije od najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji.
Nerešenost pitanja o nekonstruktivnom i parcijalnom informisanju o srskim žrtvama u gradanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji:
Na internetu postoji veliki broj stranica o srpskim žrtvama tokom proteklog gradanskog rata i bombardovanja Srbije i Crne Gore. Nažalost te stranice i dobronamerno pokrenute aktivnosti nisu postigle i ne postižu željeni cilj. Razlog tome su:
· Nedovoljni kvalitet informacija,
· Nedovoljni kvantitet informacija,
· Nedovoljna povezanost aktivnosti,
· Izbegavanje dostavljanja, deljenja i širenja medu nama, Srbima, materijala i dokaze o zlocinima nad srpskim civilima u Hrvatkoj, Bosni i na Kosovu.
· Nemoralna izdvojenost pojedinaca koji smatraju da su oni jedina institucija koja može da objavi ili prosledi eventualni dokaz koji oni poseduju o stradanju srpskog narod, a svesni su da za to nemaju adekvatne i realne mogucnosti. Zbog tih i takvih ljudi danas na hiljade dokaza, istina o dešavanjima sa srpskim civilima, i dalje je u mnogim fiokama i regalima, a istovremeno se hiljade laži o Srbima sve više ucvršcuju kao jedina istina.
Dalji razvoj i transformacija portala www.serbianvoice.eu koji ce se po potrebi staviti na raspolaganje Nacionalnom savetu srpskog rasejanja:
· I nformacije ce biti zasnovane na profesionalnom i istraživackom radu i prevedene na strane jezike , prvenstveno engleski.
· Raštrkane informacije ce se objediniti u jedinstvenu bazu.
· Organizacije i pojedinci ce preko Nacionalnog saveta i portala www.serbianvoice.eu moci korektno da saraduju, da dele iskustva i podatke, i da objavljuju materijale od važnosti za izmenu negativnog imidža srpskog naroda i naših matica.
· Informacije se predstavljaju na korektan nacin, a opozicija/zlocinac/žrtva se cisti od primarnosti nacionalnih i politilkih primesa.
· Aktivnosti dobijaju novu, eti cku podlogu: pomirenje putem istine i objektivnosti.
· Anacionalni pristup je paradoksalno i najsrpskiji, jer donosi nespornu reviziju u korist srpskog naroda.
· U slucajevima kršenja etickih pravila novinarske profesije, kršenja medunarodnoh i ljudskih prava i civilizacijskih vrednosti, Nacionalni savet srpskog rasejanja ce odlucno da kritikuje takva dešavanja i da postavlja pitanje odgovornosti (preko NVO, nadležnih institucija i sudova…).
Kasnija faza i finalizovanje procesa jacanja www.serbianvoice.eu uz saradnju sa profesorom, gospodinom Andrijom Fajgelj:
· Pravljenje novog veb portala za postavljanje opširne baze podataka.
· Objavljivanje multimedijalnih materijala i omogucavanje konstruktivne komunikacije sa posetiocima i korisnicima sajta.
· Razvoj informatickih alata radi napredne pretrage dogadaja, lokaliteta, žrtava i zlocinaca, i njihovog izlistavanja po višestrukim kriterijumima.
· Korišcenje baze za naucnu analizu cinjenica
· Korišcenje www.serbianvoice.eu kao portala za sprovodenje zajednickih projekata sa partnerskim organizacijama…
Poštovani,
Procitali ste (nadam se) samo deo onoga o cemu ce grupa ljudi iz rasejanja i matice, u neobaveznom dijalogu, diskutovati dvadesetog avgusta u Beogradu. Ukoliko smatrate da vašim predlogom, znanjem i stavom, možete i vi doprineti konstruktivnom zakljucku sa ovog skupa, dobro ste došli da se vašim predlogom, savetom ili pitanjem, javite do srede 12.08.2009. na e- meil: janic@telia.com
Uz dužno poštovanje,
Nikola Janic,
Inicijator osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja i
domacin druženja i razgovora 20-tog avgusta u Beogradu
