Rok do 31. oktobra koji je predviđen za finalizaciju Nacrta zakona o denacionalizaciji biće prekoračen, jer se još sabiraju iskustva iz drugih zemalja, saznaju „Vesti“ u Komisiji za nacrt ovog zakona. Razmatraće se predlozi koje su načinili Demokratska stranka Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Skupština Vojvodine i građanska organizacija Narodna inicijativa – Mreža za restituciju, čiji je osnivač Liga za zaštitu privatne svojine. Najkasnije do Nove godine, kada se računa da će nacrt zakona stići pred poslanike, znaće se kako će se poništiti propisi iz 1945. godine, prema kojima su na stotine hiljada privatnih kuća, stanova, lokala, poljoprivrednih dobara, ali i velikih preduzeća prešle u ruke „naroda“. Komisiji je, za sada, najbliže rešenje koje je usvojila Hrvatska.
– budući da je Kraljevina Jugoslavije imala monopol samo na železnički saobraćaj i proizvodnju duvana, danas više od 300.000 porodica potražuje svoje nasledstvo u Srbiji. I svako od 50 privrednih sistema ili preduzeća ima naslednika u Americi ili Evropi – kaže za „Vesti“ Slavenko Grgurević, predsednik Lige. – Beogradska pivara i druga preduzeća đorđa Vajferta, hemijska i farmaceutska industrija „Neven“ i „Zdravlje“ u Leskovcu, tekstilna industrija u tom gradu i u Paraćinu, zatim „Župa“ i „Rubin“ u Kruševcu, čak i Elektroprivreda Srbije – samo su delić velike ostavinske rasprave sa državom, objašnjava Grgurević.
Pod zaštitom Zapada
Do sada je Liga za zaštitu privatne svojine u saradnji sa republičkom Direkcijom za imovinu uspela da vrati 77 hektara šume manastiru Kaona u šabačko-valjevskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve. Liga trenutno vodi i više od pedeset sporova sa republičkom Agencijom za privatizaciju, zbog preduzeća koja su se našla na tenderima i aukcijama.
– Uspeli smo da stavimo pod spor i tako spasemo preduzeće „Dekor“ iz Šapca, a četvrti put zaredom nije bilo kupaca i za preduzeće „Gučevo“ u istočnoj Srbiji. Imovina dijaspore još se ne rasprodaje zahvaljujući sporazumu Lige iz 2002. godine sa ambasadama devet najrazvijenijih zemalja o zaštiti njihove imovine – ističe Grgurević.
Od 2000. godine, uprkos obećanjima, vlast uporno odlaže donošenje ovog ključnog propisa za demokratske promene. Doduše, Vlada Srbije je do sada razmatrala četiri teksta, ali nijedan nije stigao na dnevni red Skupštine.
Još u aprilu predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković je preporučio da Liga dobije status posmatrača u nadležnim skupštinskim telima. U septembru je na inicijativu Ministarstava finansija, poljoprivrede i građevine formirana Komisija za nacrt zakona o restituciji, koja je dobila rok do 31. oktobra da uobliči tekst zakona i uvede ga u skupštinsku proceduru.
češki model
Nacrtom iz 2002. godine predlagano je vraćanje sitnijih nekretnina, ali ne i preduzeća, u koja je za pola veka znatno ulagano. Liga, međutim, predlaže češki model obeštećenja, sa tzv. denacionalizacionim vaučerima.
– Pošto se utvrdi čije je zemljište na kome leži preduzeće, procenjuje se vrednost imovine koja je predmet restitucije, i u odnosu na tu vrednost osniva se fond akcijskog kapitala. Imovina koja nije pretrpela bitne promene mogla bi odmah da se vrati vlasnicima – obrazlaže Grgurević i upozorava da neće prihvatiti predlog za obeštećenje iz državnog budžeta jer je budžet prezadužen.
– Međutim, posmatrački status nismo dobili, a ni nacrt zakona neće ući u Skupštinu u obećanom roku, zaključuje Grgurović, uz napomenu da je Savet Evrope još 1996. povratak privatnog vlasništva uvrstio u uslove za razvoj demokratskog društva konstatujući da se u zemljama, u kojima nije donet Zakon o denacionalizaciji, razvijaju kriminogene strukture. Donošenje ovog zakona nalaže i Studija o izvodljivosti za SCG, bez koje nema ulaska u Evropsku uniju.
