B. Đorđević
U prelepom ambijentu u Ambasadi Srbije u Berlinu održana Vidovdanska svečanost uz priredbu učenika Dopunske škole na srpskom jeziku i dodelu knjižica đacima. U kulturno-umetničkom programu je učestvovalo oko 130 đaka, a priredbu je pratilo oko 300 učesnika i gostiju. Ambasadorka dr Snežana Janković srdačno je dočekala brojnu decu i njihove roditelje, zahvalila im na kontinuiranom omasovljenju nastave. Protojerej stavrofor Radomir Kolundžić je decu i roditelje podsetio na moralne i duhovne izazove kojima odolevamo od Vidovdana do danas. Izuzetno bogat, sadržajan, moralnim i duhovnim poukama prožet scenski program, savršeno je izveden. Za to su veliku zahvalnost zaslužile učiteljice, Marija Aleksić i Mirjana Stefanović. Deca su im na tome srdačno zahvalila, kao i Biljani Bukinac, koordinatorki Dopunskih škola, ali i Radmili Milovanović, berlinskoj veroučiteljici koja ulaže mnogo dobrovoljnog truda.
Ambasadorka Janković je izrazila veliko zadovoljstvo što se Dopunskoj nastavi na srpskom priključuje sve više učenika i što se veliki broj đaka sa roditeljima odazvao pozivu da uveličaju obeležavanje velikog srpskog praznika, Vidovdana i dodelu đačkih knjižica.
Najznačajniji praznik
– Vidovdan, najznačajniji i najsimboličniji srpski praznik, prilika je da se podsetimo naših slavnih predaka koji su podneli veliku žrtvu za slobodu i opstanak našeg naroda. Oni su još od Kosovskog boja sve do danas suočeni sa brojnim teškoćama i pretnjama uspeli u svojoj borbi za slobodu i očuvanje našeg naroda, pre svega zbog toga što su imali snažnu identitetsku i moralnu osnovu. Identitetska osnova znači da znamo ko smo, kojim jezikom govorimo, kojim pismom pišemo, kakva nam je kultura i kakva je naša istorija. A moralna osnova, to je osećaj za pravdu, pravičnost, poštenje, slobodu i nezavisnost. U tome je vekovima veliku ulogu igrala Srpska pravoslavna crkva koja je pomogla opstanku našeg naroda na najsuštinskiji način – istakla je ambasadorka.
Ona je podsetila da je naš narod na Kosovu i Metohiji i dalje suočen sa pretnjom po opstanak na vekovnim ognjištima.
– Mi im šaljemo svu ljubav i svu podršku u nadi da će istrajati i prevazići sve teškoće. Kako mi danas možemo da doprinesemo opstanku našeg naroda? Pre svega vi, draga deco, tako što ćete učiti srpski jezik, pisati ćiriličnim pismom, čitati srpsku književnost, srpsku poeziju, učiti i razumeti našu istoriju. Tako što ćete znati odakle vam dolaze mame i tate, bake i deke, održavati veze sa vašom rodbinom u Srbiji i često je posećivati.
Ambasadorka je na kraju zahvalila svim roditeljima što uspevaju revnosno da dovode decu na nastavu srpskog jezika, što u današnje vreme i ovdašnjim uslovima nije nimalo lako. Posebno je zahvalila požrtvovanim učiteljicama, Mariji Aleksić i Mirjani Stefanović, a deci čestitala uspešan završetak školske godine, poželela lep raspust i ponovni susret u klupama Dopunske škole na srpskom jeziku.
Povodom Vidovdana, prisutnima se obratio i protojerej stavrofor Radomir Kolundžić, starešina hrama Svetog Save u Berlinu.
Ideal rodoljublja
– Kosovski božuri su pocrveneli na Vidovdan, od krvi cara Lazara i vidovdanskih junaka, i zbog toga se crvene sve do današnjih dana. Pre više od šest vekova, srpski narod je na Kosovu položio ispit iz rodoljublja. Od onog vremena do danas, u narodnu dušu ulivan je ideal čistog jevanđeoskog rodoljublja i ideal hrišćanskog shvatanja patriotizma. Taj ideal je i danas veoma važna poruka Vidovdana. Vidovdanske poruke imaju veliku snagu i nadahnuća i pokretanja na nova dela i pregnuća – istakao je prota Kolundžić.
Program priredbe uspešno su vodile učenice, Helena Ždrale i Sofija Penške, a duga je lista izvođača i brižljivo izabranih i uvežbanih scenskih segmenata, u čiju su pripremu učiteljice Marija Aleksić i Mirjana Stefanović uložile mnogo truda, pedagoškog umeća, stručnog znanja, a pre svega ljubavi prema deci i radu sa decom.
Pored brojnih kratkih i poučnih govornih sadržaja u programu je publika imala priliku da čuje pesme “Srbija”, “Božur” i “Kosovo Polje”, kao i pesme o Ćirilu i Metodiju. Melodiju “Kosovski božuri” na violončelu je izveo Anđel Vasić, a pesmu “Srbija” otpevale su sestre Emilija i Natalija Stojiljković. Izveden je igrokaz “Komadi različnijeh kosovskijeh pjesama”, a sjajnu koreografiju “Šumadija”, koju je pripremila koreograf Biljana Žugaj-Dinov, izveli su folkloraši Srpsko-nemačke zajednice Mladost. Uz autentične epske zvuke gusala, renomirani i višestruko nagrađivani guslar Svetozar Koprivica otpevao je deo iz “Kneževe večere”. Njegovi sinovi Njegoš i Miloš, takođe su učenici Dopunske škole na srpskom jeziku.
“Sa Kosova zora sviće”
Kada je učenica Jozefina Miletić zapevala stihove “Sa Kosova zora sviće…”, svi prisutni prepoznali su pesmu “Oj Kosovo, Kosovo”, koja je izazvala duboke emocije, strepnje, nadanja, kao i duh istrajnosti namenjen budućim generacijama. Gromoglasni, ritmički aplauz zaorio se berlinskim Grunevaldom i ispratio do poslednjeg stiha Jozefinino izvođenje pesme “Oj Kosovo, Kosovo”, koje se urezalo duboko u srca svih prisutnih i odzvanjalo kao čista dečja emocija.
Uživali i na probama
Stefan Ojdanić pun je utisaka sa priredbe i priprema koje su joj prethodile.
– Učestvovao sam na priredbi i sa ostalim drugarima pevao pesmu posvećenu zavičaju. Nije bilo teško da se sve pripremi i na probama smo puno uživali. Idem u treći razred i u srpskoj i u nemačkoj školi. U srpskoj školi nam je veoma lepo. Sa roditeljima sam iz Beograda došao u Berlin kada sam imao dve godine. Tata je programer, a mama hemičar. Kasnije mi se ovde rodio i brat Rastko. Nadam se da ćemo uskoro ponovo u Srbiju, da opet posetimo Beograd, Užice i Mali Zvornik.
Mama Tamara dodaje:
– Ja sam iz Malog Zvornika, a suprug iz Užica, ali smo do dolaska ovde živeli u Beogradu. Družimo se sa našim ljudima koliko god možemo, kada nam obaveze dozvole. Ceo letnji raspust deca provode u Srbiji, a osim toga, odemo tamo još jednom ili dvaput u toku godine…
Stefan je odmah naglasio da sa bratom Rastkom najviše voli da ide na bazen u Srbiji. Tata Duško je nastavio:
– Priredba je malo potrajala u ovom lepom ambijentu Ambasade Srbije, ali je dobro da su sva deca bila uključena, i svako dete je naučilo da nešto otpeva ili izrecituje. Veoma je korisno da su uz pripremu ove priredbe deca i mnogo toga naučila, kada su istorija i naši običaji u pitanju. To su sve lepe stvari koje nas vezuju za Srbiju, i svakako da treba svi da se potrudimo da ne zaboravimo naše korene. Ovde imamo dobro organizovanu srpsku zajednicu, što je za svaku pohvalu. Kontakti naših sinova sa drugom decom im omogućuju i da srpski pričaju i van kuće.
Prva priredba
Đak prvak, Vukašin Jovanović, uspešno je startovao i u nemačkoj i u srpskoj školi, a srpske pesme koje je naučio za njega su veliko otkrovenje.
– Na priredbi smo pevali razne pesme, kao što su “Negujmo srpski jezik” ili pesma o Ćirilu i Metodiju. Pre tri godine smo došli iz Beograda, a živeli smo na Dorćolu. Ovde mi je sve bilo novo, ali sam se dobro snašao i navikao. Treniram atletiku, discipline, trčanje i skok udalj. Volim da odem i u Beograd, kod dede, a i tamo pevamo razne pesme. Moja rođena sestra Ana, koja ima već 21 godinu, takođe živi u Beogradu.
Vukašinov tata Vojislav Jovanović prilično je okupiran poslom, a prisustvo na ovoj priredbi bilo mu je dobrodošao predah i podsećanje na srpsku tradiciju.
– Imam građevinsku firmu i prilično smo zauzeti poslom, pa gotovo i ne stižemo da se viđamo sa našim ljudima niti da redovno odlazimo u Srbiju. Ja sam ovde šest godina, za Uskrs sam bio u Beogradu posle tri godine.
Njegova supruga Milica je dodala.
– Što se tiče posla ja pomažem suprugu u firmi. U Srbiju odlazimo retko, ali zato rodbina i prijatelji redovno dolaze ovde kod nas.
Nije lako biti Murat
Andrej Dukić je tokom priprema priredbe i na samom nastupu sakupio dosta scenskog iskustva i naglasio:
– Pevali smo razne pesmice, a u igrokazu sam tumačio cara Murata. Nisam baš oduševljen njegovom ličnošću, ali je neko morao i to da glumi. Njegov kostim nije bio nimalo prijatan, jer je bilo prilično vruće, ali je atmosfera bila odlična. U Berlinu sam dve godine, a došli smo iz Zemuna. Mama Ivana radi u sportskom centru, a tata Branko je automehaničar. Upoznao sam puno naše dece u Berlinu i imam puno drugara sa kojima se družim.
Sećanje na sve žrtve
Prota Kolundžić je ukazao i sa kakvim izazovima se danas susrećemo.
– Ovo naše vreme u kome živimo prepuno je brzih promena, previranja, munjevitih tokova života. U toj životnoj brzini mnogi se gube, u vodama tuđih ideja, običaja i ponašanja. Precenjuje se često ono što dolazi iz tuđine kao novo, a potcenjuje se bez proveravanja sve što je zasnovano na našoj staroj srpskoj kulturi i prošlosti.
On je naglasio da je Vidovdan dan podsećanja na sve naše žrtve od Kosovskog boja do danas, a tu spadaju i tragično stradanje dece u beogradskoj osnovnoj školi početkom maja i svakodnevne uznemirujuće vesti koje nam stižu sa Kosova i Metohije.
