Ustavne nadležnosti predsednika Srbije tokom kampanje bile su predmet polemike u kojoj su iznošena oprecna stanovišta, od toga da je rec o veoma širokim ovlašcenjima, do onih da su predsednicke nadležnosti uže od drugih državnih organa.
Prema Ustavu Srbije iz 1990. godine, predsednik Srbije predlaže Skupštini kandidata za predsednika vlade, pošto sasluša mišljenje vecine u parlamentu. Isto tako, predsednik može da zahteva od Vlade da izloži stavove o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti.
Predsednik predlaže Skupštini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda, ukazom proglašava zakone. U roku od sedam dana može zahtevati da Skupština ponovo glasa o zakonu, a dužan je da proglasi ponovo izglasani zakon Obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim državama i medunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom, rukovodi oružanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu, nareduje opštu i delimicnu mobilizaciju, organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom.
Kada Skupština nije u mogucnosti da se sastane, po pribavljenom mišljenju predsednika Vlade, predsednik Republike utvrduje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglašava ratno stanje.
Po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja, ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, s tim što je dužan da ih podnese na potvrdu parlamentu cim bude u mogucnosti da se sastane.
Aktima koji su doneti za vreme ratnog stanja mogu se ograniciti pojedine slobode i prava coveka i gradanina i izmeniti organizacija, sastav i ovlašcenja Vlade i ministarstava, sudova i javnih tužilaštava.
Na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike, slobode i prava coveka i gradanina ili rad državnih organa, proglašava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Predsednik Republike daje pomilovanja, dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrdena zakonom i obrazuje strucne i druge službe za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.
Predsednik je odgovoran gradanima Srbije. Kada Skupština oceni da je predsednik prekršio Ustav, pokrece postupak za njegov opoziv, ako se o tome izjasni dve trecine od ukupnog broja narodnih poslanika. O opozivu predsednika odlucuje se neposrednim i tajnim izjašnjavanjem biraca, a opozvan je ako za to glasa vecina od ukupnog broja biraca. Ako biraci ne opozovu predsednika Republike, raspušta se Skupština.
Predsednik može, na obrazložen predlog Vlade, odluciti da se Narodna skupština raspusti, cime prestaje i mandat Vladi. U tom slucaju u roku od 60 dana moraju da budu održani izbori za novu narodnu skupštinu. Parlament se ne može raspustiti za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja.
