Mnogo pesnika iz inostranstva i s Balkana su se odazvali na zadatu temu konkursa, a ona je tragično stradanje Srba u ratovima i nedaćama, njihov pogrom, proterivanje i uništavanje od strane raznih okupatora.
Tema konkursa je bila zanimljiva i Saši Mićkoviću, pa je žiriju dostavio pesmu ispisanu tehnikom strambot, a na razigravanje ideje o srpskim vojnicima koji su stradali na moru, i pod njim, stvaravši neuništiv spomenik – Plavu grobnicu.
Pesma s kojom je Mićković osvojio prvu nagradu Dučićevu liru, zove se Opelo za Plavu grobnicu.
Nagrađena pesma ima četrdeset stihova, a podeljena je u pet osnovnih celina. Svi stihovi su skladno i metrički uravnoteženi, rimovani sistem je pravilno upleten kao u strambotu (vrsta tehnike), a tematika od prvog do zadnjeg stiha je usmerena k stradanju vojnika, koji su užasno i teško postradali i udavili se u moru.
Dučićeva lira Saši Mićkoviću nije prva nagrada.
„Nije prva, ali je veoma bitna i draga, jer rodoljubiva poezija nije više u modi. Ja mislim da baš danas, kada je Srbija pritisnuta sa svih strana, i kada na nju atakuju i s kopna i s neba, bar pesnici treba da je brane perom i poezijom, kako mogu i znaju“, kaže za Program za dijasporu RTS-a Saša Mićković.
OPELO ZA PLAVU GROBNICU (odlomak)
I
Noću kada more kroz
mrklinu pljušti,
Kosturnica vojna peskom
zasvetluca.
Mrtva straža čeka, jato
duša šušti,
Dok poslednji plotun
crnim nebom puca.
Ratnici slobode, vi ste
podvig sušti,
Iako vam čeljust smrti
kosti kljuca.
Srce kao školjka
bisernim snom spava,
Gospode usliši – vojnicima slava!
II
Pogrom što se desi ne
zameće vreme,
Šapuću o strahu
potopljene glave,
A i danas k vama iste
zveri streme,
Nastale su nove i
grobnice plave.
Skršilo vas podlo i
pogubno breme,
Zlikovci su isti – oči im
krvave.
Morska voda krije
omrvljene kosti,
Molim kroz opelo za
dašak milosti!…
Pariz, 28.06.2015.
