Kada je doktor Dragoslav Popović pre 35 godina stigao u Švajcarsku, još ljut na loše međuljudske odnose u Domu zdravlja Vrbas, gde je tri godine radio kao stomatolog, nije ni slutio da će zemlja sira i čokolada postati njegova nova domovina. Nije sanjao da će u Švajcarskoj otvoriti sopstvenu stomatološku ordinaciju, da će zbog neprestanog zalaganja na unapređivanju odnosa Švajcarske i Jugoslavije, kasnije Srbije i Crne Gore, ove godine u februaru dobiti i Vukovu nagradu, za koju kaže da mu je ponos i najveće priznanje.
– Život je pun iznenađenja, a nismo ni svesni da većina stvari, koje nazivamo sudbinom, zavisi od nas i naše energije – tvrdi 66-godišnji sagovornik „Vesti“. – Došao sam da potražim parče hleba u Švajcarskoj, jer su naši stručnjaci tada bili na ceni u inostranstvu, posebno, zdravstveni radnici.
Učili i naučili
– Svi se malo začude kada čuju da su moja sva tri sina, Saša, Siniša i evo sada Vladan bili na studijama u Beogradu. Razlog je jednostavan: naše obrazovanje je mnogo bolje od švajcarskog, pa su zato moja deca učila u Srbiji. I naučila! – tvrdi naš sagovornik.
Posao sam odmah našao kod Frica Rutis Hauzera. Jezik mi nije bio problem, a stručno znanje i iskustvo iz otadžbine pomogli su mi da brzo steknem klijentelu. Uskoro sam doveo porodicu iz Vrbasa, suprugu Nevenku i sina Sašu.
Nakon prve godine provedene u tuđini, Dragoslava je sve više opsedala ideja da se osamostali. Ipak, nije odmah imao hrabrosti za njeno ostvarenje. Trebalo je da prođe nekoliko godina, da bi 1974. u Kisnahtu, kraj Lucerna, kupio kuću od 640 kvadrata, za stanovanje i samostalnu stomatološku praksu. Tako je počela još jedna nova etapa života porodice Popović, malo drugačija od prethodne. Budućnost i egzistencija, sada već uvećene familije zavisila je samo od njegovog rada.
Opasno približavanje
U Švajcarskoj postoji zajednička tarifa zubotehničkih usluga, a cenovnik je propisala država i isti je za sve – ističe dr Dragoslav. – Državno zdravstveno osiguranje ne obuhvata stomatologiju i pacijent sve finansira iz sopstvenog džepa. Stomatološke usluge su veliki izdatak za naše ljude, tako da većina njih odavno zube popravlja ili pravi u Srbiji. Na moje iznenađenje, u poslednje vreme, cene privatnika u Srbiji su se opasno približile švajcarskim, što ugrožava zemljake.
– U isto vreme bilo je teško, ali i lepo – objašnjava Dragoslav. – Stalni pacijenti, ali i sve više novih, doprineli su tome da uposlim i nekoliko radnika. Tako je sve pošlo novim, još odgovornijim putem. Kad pogledam unazad, čitav život mi je prošao u borbi za klijentelu i za što sigurniju egzistenciju, i tolike mi godine proleteše kao dlanom o dlan. Sada čekam najmlađeg sina Vladana da diplomira stomatologiju u Beogradu i da se vrati u Švajcarsku. On će na zajedničku radost da preuzme vođenje moje stomatološke prakse, a supruga Nevenka i ja se, konačno, vraćamo u otadžbinu, u srpsku prestonicu, u naš stan koji smo kupili pre dvadesetak godina. Svoje penzionerske dane provodiću u lepim beogradskim parkovima, u šetnjama, vaganju i rezimiranju onoga šta sam izgubio, a šta dobio boravkom u tuđini. Proletele godine, ali ne kajem se – kaže zadovoljno dr Popović.
