U Bugarskom domu kulture upriličena je svečanost uručenja državne nagrade za narodnosti koju dodeljuje predsednik Vlade Viktor Orban.
Čast da primi ovo prestižno priznanje pripala je Bojani Čoban Simić, prvoj direktorki Srpske škole i profesorki istorije u penziji.
I pored toga što je karijeru u celosti posvetila srpskom obrazovanju, Bojana Čoban Simić kaže da je to bilo njeno lično opredeljenje i da je odlukom o nagradi u potpunosti bila zatečena.
Vi kao profesor ste odigrali ključnu ulogu u tom procesu razdvajanja dve škole zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, bili ste prvi njen direktor i sve ono što je srpska škola danas, može se pohvaliti onim temeljima koje ste vi 90-tih godina postavili. Kako se sećate tog perioda?
„Ova škola je zaista burno nastala, i mislim da je nas dvanaestoro bilo nastavnika srpskog porekla koji smo se prihvatili, jer drugog izbora nismo imali, sa velikom nadom da ćemo u toku leta, jer razdvajanje se desilo februara meseca, osnovne programe pripremimo, i koliko je moguće više kolega primimo. U nesreći rata koji je bio u Jugoslaviji tada, za nas je sreća bila da je svakog dana neko zakucao i ponudio da predaje razne predmete, i osim biologije, mi smo mogli septembra meseca da počnemo nastavu na maternjem jeziku i mislim da je to bila najveća sreća naša, a i ponos, što nijedan narodnost u Mađarskoj na startu nije ni mislila da nastavu organizuje na maternjem jeziku, već samo dvojezično“, rekla je Bojana Čoban Simić.
