Marina Kutin, direktor Instituta „Goša“, proglašena je za „Naj ženu“ u biznisu Srbije. Laskava titula dodeljena joj je na osnovu pravilnika i kriterijuma projekta „Put ka vrhu“, kojeg zajednički realizuju Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu,
Radio-televizija Vojvodine i „Medija invent“. Žiri, na čelu sa prof. dr Nedom Balabanom, odlučio je da Marini Kutin u kategoriji „Naj žena“ u biznisu pripadne i statueta „Kapetan Miša Anastasijević“ – rad akademskog vajara LJubiše Mančića, ocenjujući da njeni stručni i poslovni rezultati ne samo da zaslužuju prestižnu nagradu, nego i doprinose njenom ugledu.
– Kad sam primila to priznanje, mnogi su me pitali kako se osećam – veli Marina. – Mogla sam mirne duše da kažem „ma šta ima da se osećam“. A onda sam shvatila da to ne može u ovoj situaciji da bude odgovor, jer ispred mene i te nagrade stoje veliki rad i rezultati. Drago mi je što je neko to primetio.
Naša sagovornica podvlači da jojje posebno drago što je dobila nagradu koja nosi ime kapetana Miše Anastasijevića, koji je u 19. veku zapošljavao 10.000 ljudi i imao jako izražen osećaj za državu, socijalne prilike, za narod i kraj u kome je potekao.
Marina Kutin, kao direktor Instituta „Goša“, ima prilike da se sreće sa eminentnim ljudima i kompanijama. Veli da zbog toga „ne pada u nesvest“, ali oseća izvesnu obavezu da izgradi sopstveni imidž, što je na kraju lična stvar.
„Palanka je moja prednost“
– Rođena u Smederevskoj Palanci i to smatram svojom velikom prednošću. Tu sam, uz sjajne profesore, završila Gimnaziju. S profesorom književnosti Milutinom Srećkovićem učestvovala sam u razgovoru o profilu likova u delima Dostojevskog, gde su bili Toma DŽadžić i Nikola Milošević. Moj predak bio je šumadijski sveštenik i taj duhovni princip ne može da se zanemari. Završila sam Mašinski fakultet u Beogradu i bila prva najmlađa devojka student-prodekan – kaže Marina.
– Mislim da biznis ne može da se deli na muški i ženski, jer iza njega uvek treba da stoji žestok rad – predočava ona. – Naš Institut ima mnogo toga da pokaže, i svoje usluge i veliki ljudski resurs može maksimalno da iskoristi. Srećna sam što sam u prilici da razgovaram s mladim naučnim kadrom koji je spreman da dođe na rad u ovaj institut. To govori da smo na dobrom putu.
„Goša“ je jedan od retkih privrednih instituta koji je opstao bez pomoći države. Danas verovatno jedini institut koji ostvaruje više od 90 odsto prihoda van fondova države. U njegovom ukupnom prihodu država učestvuje sa nekih dva i po odsto.
– Svi moji poslovni snovi su u vezi sa Institutom. Neki su ostvareni – kao što je ova titula, drugi će tek biti. U to sam sigurna.
Marina Kutin sebe smatra čovekom za pionirske poslove i žali što ima problema s nedostatkom vremena da uradi završnu verziju doktorata, ali se nada da će i u tome uspeti. NJena disertacija se odnosi na savremene dijagnostičke metode u ocenjivanju pouzdanosti tehničkih sistema.
