POREZ I NA KUćE DIJASPORACA?
• Za stambeni prostor veći od 60 kvadrata mogao bi da se uvede novi obavezni namet već od 1. maja • U Vladi kažu da „veći deo tereta mora da podnese bogatiji deo stanovništva“
Na udaru novih vladinih mera za izlaženje iz krize i punjenja manjka u budžetu mogla bi da se nađe i dijaspora koja poseduje nekretnine i zemlju u otadžbini, budući da u Ministarstvu finansija ozbiljno razmišljaju o promenama u oporezivanju imovine i uvođenju posebnog poreza na luksuzne kuće i stanove.
Iako Vlada još nije izašla sa definitivnim merama, u javnosti se spekuliše da se u Ministarstvu finansija razmišlja o povećanju poreza na stanove veće od 60 kvadrata, kao jednom od mera da se zapuši bar deo rupe od 100 milijardi dinara u budžetu. Vlada Srbije je pronašla način da uštedi oko 89 milijardi na strani državnih rashoda, ali će oko 11 milijardi morati da namakne na prihodnoj strani povećanjem nekih poreza.
Povećanje poreza na imovinu bi praktično značilo novi udarac na srednju klasu u Srbiji, koja živi u proseku na nekih 55 do 75 kvadrata stambenog prostora, kao i na brojna seoska domaćinstva i gastarbajtere koji u unutrašnjosti Srbije imaju velike kuće i okućnice. Porez na imovinu, odnosno stan od 60 kvadratnih metara do sada su građani godišnje plaćali oko 3.000 dinara.
Ministar finansija Diana Dragutinović prva je najavila ovakvu mogućnost uz napomenu da će svakako doći do promene Zakona o porezu na imovinu.
Sadašnja davanja
Prema važećem zakonu, porez na imovinu se određuje u zavisnosti od površine i tržišne vrednosti objekta, kvaliteta izgradnje i lokacije na kojoj se nekretnina nalazi ali i od starosti, jer se odbija amortizacija. Od svih ovih parametara zavisi poreska osnovica na osnovu koje se korišćenjem određenih poreskih stopa plaća ukupan godišnji porez uz odbitke olakšica za pojedine kategorije građana.
Poreske stope
– Za imovinu u vrednosti do 64.000 evra plaća se najviše 260 evra
– Za imovinu u vrednosti do 160.000 evra plaća se najviše 1.000 evra
– Za imovinu u vrednosti do 320.000 evra plaća se najviše 3.400 evra
– Za imovinu u vrednosti preko 320.000 evra plaća se 3.400 evra plus tri odsto na iznos preko 320.000 evra
– Imovina iznad nekog standarda, 60 kvadrata, dodatno će se oporezovati. To će biti manje poreski izdašno na neki način. Veći deo tereta moraju podneti bogatiji deo stanovništva – kaže Dragutinović.
Međutim, sve je i dalje otvoreno, jer se u Vladi još preračunavaju, a pomoćnik ministra finansija Nataša Kovačević kaže da ministar Diana Dragutinović još nije dala instrukcije u kom pravcu će ići izmene poreza na imovinu koje je Vlada najavila u paketu mera za povećanje budžetskih prihoda.
Ekonomisti ocenjuju da je potpuno proizvoljno uzeta granica od 60 kvadrata, ne vodeći računa o broju članova domaćinstva i da bi bilo bolje uvesti progresivno oporezivanje tako da oni sa većom kvadraturom plaćaju veći porez.
– Vlada je predložila takvu meru bez obzira na to koliko ljudi živi u tom stanu i bez obzira na to da li se stan nalazi u centru Beograda ili je reč o staračkom seoskom domaćinstvu. Treba imati u vidu da se najveći deo viška stambenog prostora u Srbiji nalazi upravo na selu – kaže ekonomista Branko Pavlović, koji smatra da treba uvesti poseban porez na luksuz.
Međutim, porez na stanove preko 60 kvadrata nije jedina varijanta o promenama poreza na imovinu o kojoj razmišljaju u Ministarstvu finansija, već je u opticaju i mogućnost da se porez na stanove plaća na kvadraturu veću od 20 kvadrata po članu domaćinstva i da ta stopa bude progresivna.
Mirko Marjanović se prvi setio
Vlada Mirka Marjanovića je krajem devedesetih posezala za čitavim nizom neobičnih nameta kako bi popunila praznu državnu kasu. Tako je čuvenim uredbama, koje su kasnije nazivane „Šešeljevim porezima na luksuz“ oporezivan čak i izlazak iz zemlje, isprva sa 100, a potom i sa 200 dinara od 1998. do 2000. godine, što je približna vrednost današnjih pet evra. Međutim, posebna taksa se plaćala i za vozilo koje prelazi državnu granicu i ona je iznosila 400 dinara, što je ekvivalentno iznosu od današnjih deset evra. Takse na luksuzne proizvode, mahom mobilne telefone je iznosila 12,4 nemačke marke, ili oko šest evra računato u današnjem novcu.
Protivnici ovakvih odluka isticali su da su svi „porezi na luksuz“ donošeni kroz uredbe vlade, a ne zakone, što je bilo u suprotnosti sa ondašnjim pravnim propisima.
U Evropi, čak i najrazvijenijim državama se, u kriznim situacijama uvodili različiti porezi na luksuznu robu. Po pravilu je reč o privremenim merama, ali je za bogatije države uvek važilo pravilo da socijalno ugroženi ne plaćaju takve namete, srednji stalež je plaćao proporcionalno primanjima, a najbogatiji su plaćali najviše.
Osim toga, uvela bi se i nova skala za oporezivanje starih stanova na dobrim lokacijama jer je danas porez na stare stanove i kuće koji su na ekskluzivnim i luksuznim lokacijama u Knez Mihailovoj ulici ili na Terazijama gotovo zanemarljivi zbog amortizacije koja umanjuje dažbine. Za nove stanove mera za plaćanje poreza bila bi isključivo tržišna vrednost.
I na kraju, razmišlja se o uvođenju i posebnog poreza na izrazito luksuzne kuće i velike stanove (u odnosu na lokaciju i broj članova) jer podaci pokazuju da vlasnici vila na Dedinju do sada nisu plaćali baš velike dažbine i da porez na ove ekstraluksuzne objekte danas iznosi samo oko 10.000 dinara godišnje i to na četiri rate. Od dodatnog poreza na luksuzne objekte u Ministarstvu finansija očekuju budžetski priliv od oko dve milijarde dinara.
Prema najavama državnih zvaničnika, Vlada će do kraja aprila doneti neophodne izmene zakona o porezima i imovini, kojima će se precizno utvrditi na koga će se odnositi novi porezi i pod kojimuslovima. Nove mere bi, posle rebalansa budžeta, mogle da počnu da se primenjuju već u maju.
