Kada se posle gotovo četiri decenije rada u Cirihu Milovan Milanović iz Dragova kod Rekovca, pre 20 godina vratio u zavičaj, nekoliko dana je išao u kafanu da proslavi povratak i da se proveseli.
Nikada se, veli, nije uklopio u njihov način življenja, smetalo mu je što su Švajcarci hladni i zatvoreni, što komšije do kojih je stanovao tolike godine nije poznavao. Vedrog duha, uvek spreman na šalu i druženje, Milovan je čeznuo za zavičajem i ovdašnjim načinom života.
– Nema lepše zemlje od Srbije! Švajcarska je policijska država. Tamo mi je sve nedostajalo. Iako mi je kuća bila stara i oronula, uvek mi je bila u srcu. Volim da se šalim, da sam okružen prijateljima, da jedni drugima pomažemo. Jednostavno, volim duh ovog naroda, našu tradiciju i običaje. Svaku krsnu slavu, sabor i druga događanja u Levču sam otplakao. Kada bi svanulo jutro tih dana, suze su mi same kretale. Prekrstio bih se i pomolio da se što pre vratim kući – iskren je Milovan.
U Cirih ga je odveo prijatelj, koji mu je rekao da će, pošto dobro igra fudbal, brzo dobiti radnu dozvolu. I on ga je poslušao. Igrao je za FK Junfelos i druge klubove, a kratko je igrao i u Nemačkoj za klub Majnc 05. Zahvaljujući fudbalu, upoznao je mnoge poznate ljude. Ubrzo se zaposlio u firmi Frik glas koja je izrađivala hidroizolaciju. Uporedo se i doškolovavao, a redovno je pohađao i razne kurseve da bi bio što bolji radnik. Tako je postao poslovođa u firmi. Onda se oženio Jagodom, koja mu je bila velika podrška u životu. Ona je radila u američkom preduzeću, današnjem Fajzeru.
– Da sam bar malo bio poštovan u Srbiji, nikada ne bih otišao iz nje. Odrastao sam u četničkoj porodici, koja je bila za kralja i otadžbinu. Bio sam proganjan, veoma siromašan i bez ikakve budućnosti. Zato sam otišao u Jagodinu i tamo završio kablovsku školu, jer nisam mogao da upišem nijednu drugu. Jednostavno, znao sam da nemam nikakvu budućnost i morao sam da odem, iako mi se nije išlo – priznaje Milovan.
On je sada jedan od najuglednijh domaćina u selu, a svi kažu da je njegova kuća, ukrašena prelepim ružama i drugim cvećem, najlepša u selu. Ljubav prema cveću i želju da sve bude uredno, poneli su iz Švajcarske. Milovan je zadužen za održavanje travnjaka, a Jagoda za negovanje cveća.
Šnajder se ne kvari
Naš sagovornik je ponosan na mašine koje je uvezao iz Švajcarske.
– Uvezao sam puno mašina, ali omiljeni mi je traktor šnajder, proizveden 1928. godine. Iako sam ga puno koristio, nikada se nije pokvario. Danas ga koristim samo za sakupljanje trave u dvorištu. Priznajem da još volim da se nekada provozam njim po selu, jer mi to pričinjava veliko zadovoljstvo. Čak je i registrovan – kaže Milovan.
Misli da u Srbiji niko nema takav traktor. Imao je za njega 15 priključnih mašina i bure od 700 litara za navodnjavanje, koristio ga jeza rad u voćnjacima, prevoz repe i sličnih poljoprivrednih proizvoda. Međutim, kako Milovan odavno ne obavlja te poslove, sve priključne mašine poklonio je rođaku.
Potomci žele u Dragovo
Jagodini i Milovanovi sinovi ostali su u Cirihu gde imaju svoje firme. Mlađan živi sa suprugom Dubravkom i decom Darijom, Aleksom, Sofijom i Nikolom. Ivan i Milena imaju sina Vuka i ćerku Lenu.
– Ove godine ću sinovima da prepišem kuće, jer žele da se vrate u Dragovo. Unuci takođe mnogo vole da dolaze i prosto ne znam ko od njih više voli moj rodni kraj – ponosno će Milovan.
Чланак Najlepše je u Levču се појављује прво на Vesti online.
