Данима Балкана против Срба
Српска заједница у Минхену оштро протестује због одлуке конзулата Босне и Херцеговине да буде покровитељ манифестације која је славила 10. годишњицу независности Косова. Оцењујући да је такав потез „понижење за српски народ“, на Другом српском сабору договорено је да од надлежних институција траже хитну реакцију.
Доцент на Универзитету у Регензбургу, др Дарио Видојковић, за „Вести“ каже да се конзулат БиХ у том немачком граду годинама уназад понаша као да не заступа и интересе српске заједнице и Републике Српске, другог ентитета Дејтонске БиХ. Подсећајући да на крају крајева, БиХ не признаје Косово, истиче да је „нечувено да на овогодишњим Данима Балкана промовише самопроглашено Косово“.
– Сваке године на данима Балкана се блати и понижава српски народ, али и Република Српска. Тако и ове, на репертоару су само ратни филмови и документарци и из угла косовских Албанаца. Свима је јасно да је то једнострано приказивање ставова јер нигде неће бити поменуте српске жртве. На Данима Балкана прошле године, чији је покровитељ такође био Конзулат БиХ у Минхену, водила се озбиљна расправа о жртвама силовања у протеклом рату. Наравно, и тада је био циљ да се не говори о српским жртвама, нити је ниједан њихов представник био позван – истиче Видојковић.
Апел родитељима
На скупу је још било речи и о односу српских институција према дијаспори.
– Представница генералног конзулата Србије је изразила спремност да нам пружи подршку, и то врло конкретно, да нам омогуће простор за предавања или друге културне и музичке активности. Говорили смо и о допунској настави и њеној обнови у Баварској, а вицеконзул генералног конзулата Србије, госпођа Јелена Родић нам је објаснила да се ради на томе и да су Немци тражили да се пријави довољан број српских ученика у ту сврху како би добили школске просторије у немачким школама за учење српског језика. Отуда и ми апелујемо на родитеље у Минхену да се под хитно по том питању обрате конзулату Србије. Било је још и речи о обележавању важних историјских догађаја. Такође се, између осталог говорило и о поједностављењу гласања у дијаспори, као и о захтеву да се обнови Скупштина дијаспоре – истиче Видојковић.
Српска дијаспора у Минхену јавно поставља питање – у чије име делује дипломатско представништво и зашто је српска заједница дискриминисана од своје матичне државе.
– На Другом српском сабору разговарали смо и о томе како и сами Срби доприносе својим учешћем на овим скуповима. Можда под притиском неки једноставно одлуче да се укључе, да не би били представљени као неки радикални десничари, или то раде несвесно, не знајући праву позадину ове манифестације, али суштински тиме праве параван и привид мултиетничности и толеранције те манифестације и доприносе тако антисрпској кампањи. Наравно да је то далеко од толеранције или помирења, пошто се стално и нешто антисрпско у тој манифестацији провуче. Ми не тврдимо да жртава није било са друге стране, али хоћемо да се ода почаст и прикажу и жртве нашег народа – истиче Видојковић.
Сликање под портретом Степинца
– Осим Дана Балкана, у Минхену се обављају и друге антисрпске активности. Тако је 18. и 19. новембра прошле године одржан већ трећи пут за редом тзв. Мимоход за Вуковар, организован од удружења хрватских студената у Минхену. И ту се кривотвори историја, пошто се не помиње права позадина борби око Вуковара и српске жртве. Проблематично је и то што град Минхен дозвољава ово, када се узима у обзир да се чланови тог хрватског студентског удружења сликају под портретом Алојзија Степинца, ратног злочинца, и што позивају на марш у Блајбург како би одали почаст тамо убијеним усташама – каже др Видојковић.