„Mi smo ovde u Australiji iz svih krajeva odakle su Srbi – i iz Like, i iz Bosne, i iz Južne Srbije, i iz Slavonije, i iz Šumadije i iz Crne Gore i iz Vojvodine… pa je zato veceras, kad smo gledali vašu igru i slušali vašu pesmu, svako od nas opet bio, srcem, kod kuce.“
Ovo je receno clanovima ansambla „Kolo“ posle prvog koncerta u Sidneju, na veceri priredenoj u njihovu cast, a u svecano ukrašenoj sali CŠO „Sveti Nikola“ u Blektaunu.
U Blektaun se otišlo pravo s koncerta u Paramati, pa su utisci bili veoma sveži, emocije još uzburkane – svako ko se tu zatekao hteo je da stegne ruku i cestita gostima, svakome ponaosob – od muzicara i igraca, do direktora i vode puta Vesne Nikolic.
Na ulazu su ih cekali hleb i so i tople reci dobrodošlice i hvale za sve što su te veceri svojim umecem ucinili za svoje gledaoce – Srbe u rasejanju, žedne otadžbine i gladne uspomena svoje mladosti.
Jer te slike iz „onog života“ koje nam „Kolo“ docarava na pozornici i jesu u osnovi njihovog bliskog odnosa sa publikom koja je i plakala i smejala se istovremeno, i zviždala od oduševljenja i aplaudirala do iznemoglosti, i pevala i podvikivala sa izvodacima. Tokom oba nastupa u Riversajd pozorištu u Paramati, u dupke punoj sali, oduševljeni gledaoci ovacijama su pozdravljali izvodace.
Prote na koncertu
Na koncertu i posle u Blektaunu zabeležili smo impresivan broj sveštenika ovdašnje Srpske crkve. Pored domacina, protojereja Dragana Saracevica, prisutni su bili protojerej-stavrofor Ilija Dragosavljevic (Kanbera); a iz Sidneja – protojereji Miodrag Peric (Aleksandrija), đuro đurdevic (Kabramata), Rade Radan (Koledž „Sv. Sava“), Vladislav đordevic (Flemington) i jerej Srboljub Miletic (Ruti Hil).
Na pocetku turneje ovog ansambla uverili smo se da njihovo umece nije samo u igri i pesmi i muzici, vec u – svemu tome zajedno, stopljenom u pricu o – nama.
„Kolo“, naime, ne samo da igra i peva i muzicira na vrhunski nacin, vec nam prica price iz života svih nas, života koje najviše pamtimo, jer su u nam u njima koreni i – uspomene.
Tako smo gledali svadbene pripreme i kicenje mlade u prizrenskom kraju i Gnjilanu; takmicenja mladica i devojaka Crne Trave u izdržljivosti i brzini; plesove ozbiljnih gorštaka Knina i prizore vencanja sa Dinare; lalinske igre zavodenja devojaka u Banatu i becarsko mudrovanje tamošnjih Roma; „kolo na kolu“ i „oro“ visova Crne Gore; igranke u Hercegovini; cobansko nadigravanje iz jugoistocne Srbije; igre Šumadije i Pomoravlja; „Licko kolo“, „Sitan tanas“, „Ludo kolo“, „Svekrvino oro“ – sve drevni narodni nazivi prebogate tradicije…
Sve to, u nošnjama muzejske vrednosti. Lepšoj od lepše, vrednijoj od vrednije. Sve što je narod imao, umeo i znao da stvori i nosio kroz vekove – sve to prolazi pred posetiocima zahvaljujuci „Kolu“. Diveci se izvodacima, gledaoci su upucivali i neskriveno divljenje umecu i lepoti njihovih kostima, radenih rukama nepoznatih narodnih majstora.
Obeleženi Vaskrs i slava koledža
Obeležavajuci Vaskrs i slavu buduceg koledža „Sveti Sava“, pre prvog koncerta nastupili su hor odraslih i decji hor crkve „Svetog kneza Lazara“. Svecani cin molitve i secenja slavskog kolaca, tim povodom vodio je prota Miodrag Peric.
Goste i izvodace pozdravio je, u ime Odbora za izgradnju koledža, predsednik Ilija Glišic, rekavši da ce „veceras Srbija biti kod nas, a mi cemo, duhom, opet biti kod svoje kuce“.
I sve to, uz nevidenu energiju ansambla, jedinstvenog u svetu i po tome što njegovi igraci i pevaju u isto vreme. Nigde, ili gotovo nigde, to nije obicaj, igracima se cuva snaga za igru, a ovi naši je imaju – za oboje.
A prvi utisci izvodaca o publici i Australiji?
Branislava Žapcevski: – Fantasticno je. Vi ste se potrudili da nama ovde bude super, a mi cemo vama da vratimo igrom.
Dejan Cubrilov: – Mislim da delim mišljenje i mojih kolega – bio je to jako naporan put, ali opravdanje za sav taj napor su ovi ljudi ovde, koji dolaze da nas vide. Vi ste nam podstrek da se još više trudimo i opravdamo poziv da dodemo medu vas.
Nikola Nikolic: – Doživeli smo ovde divnu podršku publike, mislim da u tome baš Dejan ima posebno velikih zasluga svojim nastupom. Gostoprimstvo naših ljudi ovde potire napore koji su tek ostali iza nas.
Zahvalnost „Vestima“
– Ovom posetom otvara se kulturna misija dobre volje izmedu Srbije i Australije, rekao je Glišic, zahvaljujuci se i sponzorima ovog velikog kulturnog dogadaja, a posebno pokroviteljima-generalnim sponzorima, gospodi Dušanu Vidakovicu (NIDDA Verlag – izdavac „Vesti“) i Hariju Londiju (Australian Property and Management). Posetioci su ovom prilikom, dobili i po primerak „Vesti“ sa najavom velike turneje.
A kako se publika osecala?
Za svaku tacku zahtevala je bis, a po završetku, puna sala je stojeci duguotrajnim aplauzom odavala priznanje umetnicima za doživljaj koji su impriredili.
Veljko Milad: – Ovo su profesionalci kakve mi ovde ne vidamo.
Simeona Radan: – Mogla bih stalno iznova da ih gledam.
Slobodan Petrovic: – Mnogo dobro. Na visokom nivou.
Mia Popovic: – Fantasticni su. Zaljubljena sam u njih.
Prof. Slobodan Živkovic: – Oni su cuveni i „Kolo“ je bilo najbolji predstavnik našeg umeca. Mnogo puta sam ih gledao. Ali, ova generacija igraca veceras dovela me je do suza. NJihova igra je balet. Fantasticna koreografija, divna muzika – najviši nivo profesionalizma koji sam doživeo kako sam došao u Australiju, ne samo kad je rec o našim, vec u odnosu na sve druge ansamble. NJihova igra je naš život, osecam se kao da sam u Beogradu.
Inž. LJubomir Novkovic: – Ja nemam reci da opišem šta osecam.
