Nezaposleni bi da nađu posao u struci kao lekari, ekonomisti, farmaceuti… ali tržište im nudi pletenje žice, zavarivanje, livenje keramike, obradu metala i poljoprivredu. U Srbiji više od 730.000 ljudi bez posla
Ekonomska kriza katastrofalno je uticala i na tržište rada, tako da je Srbija 2009. godinu završila sa više od 730.000 ljudi bez posla! S druge strane, privreda i dalje vapi za određenim kategorijama radnika, ali je malo onih koji su spremni da zanemare svoju struku i prihvate prekvalifikaciju za neki drugi posao.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), nezaposleni bi najviše želeli da se zaposle u svojoj struci kao IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, grafičari, inženjeri građevinarstva, knjigovođe, oftalmolozi, ginekolozi, pekari, poslastičari, kuvari i pica majstori, mesari, zaštitari bilja, farmaceuti, kozmetičari, veterinari, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, računovođe, medicinske sestre-instrumentaristi, lakireri i keramičari. S druge strane, poslodavci im naviše nude zanimanja za koje je potrebna prekvalifikacija: mašinci, obrađivači metala, montažeri delova za automobilsku industriju, zavarivači, radnici za poslove prerade i manipulacije eksplozivnim materijama, radnici za proizvodnju premaza, pletači žice, livci keramike, radnici u poljoprivredi (vidi tabelu).
Uzmi sve što ti biro pruža
– U avgustu je na evidenciji nezaposlenih bilo 724.270 osoba, što je za 1,73 odsto manje u odnosu na prethodni mesec. U odnosu na oktobar 2008, odnosno od početka svetske ekonomske krize, ukupan broj nezaposlenih povećan je za svega 6.862 osobe – kažu u pres službi NSZ.
Ali prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u aprilu bila je 3,6 odsto veća nego u istom periodu lane, pri čemu je, u skoro identičnom procentu, smanjena i stopa zaposlenosti. Ova stopa, koja inače predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom broju stanovništva starijem od 15 godina, u Srbiji iznosi tek 38,1 odsto!
Ekonomisti upozoravaju da praktično svakog meseca u Srbiji desetak hiljada ljudi ostaje bez posla! Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, najavljuje još teže dane:
– U situaciji kad je privreda izuzetno nelikvidna, prezadužena kod banaka i preopterećena nametima države, svaka priča o povećanju zaposlenosti je iluzorna.
Sve ovo ne sme da obeshrabri armiju nezaposlenih. Prema rečima Brede Milić, generalnog menadžera Studentske zadruge Bulevar“, koja sarađuje sa više od 600 poslodavaca širom Srbije, najčešća greška koju prave je biranje posla.
– Ako ste egzistencijalno ugroženi i ako vam je posao zaista potreban, ne smete da sedite kod kuće i čekate na posao koji je adekvatan vašem obrazovanju. Prihvatite bilo šta, a kada već jednom uđete u krug zaposlenih, mogućnosti su znatno veće. Nikada ne znate koga ćete upoznati ili kakva će vam se kombinacija otvoriti, a to je ono što vam se kod kuće retko može dogoditi – kaže naša sagovornica.
Profil idealnog kandidata
Deluje paradoksalno, ali stručnost i znanje obično nisu prečica do posla. Prema podacima NSZ, nezaposleno je čak 42.711 ljudi sa sedmim stepenom stručne spreme, dok posao bezuspešno traži čak 40 doktora nauka! To kao da potvrđuju i reči Dragana Radenkovića, diplomiranog mikrobiologa, koji već sedam godina traži posao u struci. U međuvremenu, kaže, radio je sve i svašta.
– Idealan profil kandidata je da ima što manje škole, a što više radnog iskustva – kaže on za Press. – Poslodavci vole da na posao stižeš ranije, a da ostaješ što duže kada je potrebno. A potrebno je skoro uvek. Radna subota se podrazumeva, a nije zgoreg ako želiš da radiš i nedeljom. Na mobilni moraš da se javljaš u bilo koje doba dana i noći, pristaješ na platu od 20.000, a još ako ti gori pod nogama“, posao ti je siguran.
