Ne sećamo se Tesle samo na dan rođenja ili na pravoslavni Božić kada se odvojio od fizičkog sveta.
Dok je bio u našem svetu, Tesla se osećao kao da ga kroz život vodi i nad njim bdi neka viša namera. Opisujući svoj život čarobnjaka Tesla je zapisao: „Rođen sam tačno u ponoć, nemam rođendana i nikada ga ne slavim, ali tog datuma je moralo da se desi drugo. Rekli su mi da mi je srce kucalo na desnoj strani i bilo je tako mnogo godina i posle toga… Nešto sasvim neobično mora da se desilo pri mom rođenju…“.
Upravo tada se i desilo nešto.
„Izbila je ogromna epidemija kolere koja je desetkovala stanovništvo. Dabome, ja sam je odmah dobio. Kasnije je to prešlo u edem pluća, plućnu slabost i sve vrste bolesti, dok konačno za mene nisu naručili sanduk. U toku mog buncanja u nesvesti, kada su već mislili da umirem, otac je došao do mog kreveta i pomilovao me i rekao da će bi biti dobro. „Možda“, odgovorih „ako me pustiš da studiram tehniku“. „Svakako da hoću“, uveravao me on. „Ja sam se oporavio na zadivljenost svih“, opisao je Tesla kako se oporavio od teške bolesti.
Da li je i ovaj slučaj doprineo Teslinom vrlinskom ponašanju besprekorne duhovne i telesne čistote koja ga je razlikovala od običnih ljudi.
Časopis New Jork American 1930. objavio je Teslino razmišljanje:
„Kada se dete rodi, njegova čula dolaze u dodir sa spoljnim svetom. Talasi zvuka, toplote i svetlosti udaraju na njegovo slabo telo, njegova osetljiiva živčana vlakna podrhtavaju, mišići se poslušno skupljaju i opuštaju, jedan udisaj, izdisaj i tim činom čudesna mala mašina ne shvatljivo osetljiva i složene građe, kakve nema na svetu biva ukopčana u mehanizam Svemira“.
Od detinjstva pa sve do poznih godina Tesla je živeo na granici mašte i stvarnosti.
„Svakoga dana sam se prebacivao vazdušnim putem do udaljenih predela, ali nisam mogao da shvatim kako mi je to polazilo za rukom… Video bih nova mesta, gradove i zemlje, živeo bih tamo, sveta od lude i sklapao prijateljstva i poznanstva, i ona bi bila isto toliko draga kao ona iz stvarnog života i ni malo manje snažna…
Nadprirodna bića su me prenela iz sveta snova u svet stvarnosti. Moj svet je bio lep, eteričan, kako sam mogao da zamislim. Onaj koji sam našao ovde bio je svet mašina, dodir sa njim je bio grub, ali se meni sviđao…“
Tesla je imao retku sposobnost da fizikom svesti sagledava misaone slike svojih izuma.
„Ja ne žurim sa opipljivim poslom. Moj metod je drugačiji. Zamisao razrađujem u svojoj mašti. U glavi menjam građu i upravljam uređajem. Potpuno mi je nebitno da li mi turbina radi u mislima ili je ispitujem u radionici. Ja to završenom proizvodu svog uma dam telesni oblik. Moj uređaj radi kao što sam i zamislio, a ogled ispadne tačno onako kako sam planirao. A zašto bi i bilo drugačije?“, pitao se Tesla.
Tesla je među prvim naučnicima dokazao nadmoć uma nad materijom.
Fotografije su iz fotomonografije Tesla Milovana Matića.
