Roman „Posvećenik“ književnika Željka Sarića, Teslina metafizička biografija, nastao na tromeđi naučne, usmene i pismene književnosti, natopljen je duhovnim, više od većine dela na srpskom književnom nebu. Ovaj roman toka svesti u skraćenom vremenu, poslednjih sedam dana Teslinog života, koje je Nikola na samrti proveo u hotelu Njujorker u Njujorku, otključao je dveri svih proživelih i propuštenih zbivanja nesvakidašnjeg usamljenika kome su drugi bili potrebni samo da bi se s njima sporio.
Duboka intuitivna Teslina inteligencija u nerazmrsivom savezu sa najdubljim moralnim načelima, stopljena prošlost, sadašnjost i budućnost u nerazmrsivom klupku nadvremenog, nedelju dana pred Božić, osvetljava smisao života gorostasa nauke koje je za dobrobit čovečanstva uporno radio na tome da napravi novo Nebo i novu Zemlju.
Kao mislilac jedinstvenog smisla zemaljskog bitisanja, Tesla je povlačio neočekivane poteze. Pisac „Posvećenika“ objasnio je „čudne“ postupke Tesline – odbijanje kandidature za Nobelovu nagradu, cepanje u paramparčat ugovora sa Vestinghausom u vrednosti od 12 miliona dolara, njegovo protivljenje površnim idejama „naučnika-preduzetnika“ Edisona, Markonija i Pupina.
Teslin san, koji se u romanu događa na javi i java u snu, nemaju linearni tok pripovedanja, pa svaki čitalac može napraviti svoj redosled, jer mu se na svakoj stranici Tesla direktno i lično obraća.
Pisac Željko Sarić, po pozivu elektroinženjer, razlistava Teslinu dušu, dušu genija koja u predsmrtnom otkrovenju odlazi na nebo sa verom u božansku snagu Uma.
Mistični zapisi „Posvećenika“ nanizani u dugim rečenicama, kreću se Teslinim zupčanicima naizmenične struje obrtnog magnetnog polja, koja se pretočila u polje književnosti, kao jedinstven književni dragulj među brojnim delima posvećenim Nikoli Tesli.
Roman „Posvećenik“ kod nas doživeo je pet izdanja, preveden je i na ruski i objavljen u izdanju Delfis-a iz Moskve.
Citiramo samo jedan deo o ranom detinjustvu genija:
„Moj najdraži prijatelj iz detinjstva bio je mačak, zadivljujuće čist, otmen i učtiv i on se od mene nije razdvajao, a gde god bih krenuo trčkarao je za mnom.
On bi mi u igri zarivao šape kroz nogavice, ali čim bi oštre kandže dodirnule kožu, taj pokret prelazio je u blago milovanje, bez ijedne ogrebotine. On nije voleo vodu i posle kišnog vremena preskakao bi bare duge i po dva metra, samo da ne okrasi šape. No, ispričaću vam čudan događaj koji mi se desio s mačkom jedne olujne večeri, na koji ni sada nemam pravog odgovora, a koji je uticao na tok i put mojih intesovanja i istraživanja.
Napolju seva i grmi, u sobi je mrkli mrak, mačak se šćućurio uz mene dok ga nežno milujem rukom. Odjednom, primetio sam da pri svakom zamahu ruke po dlaci mačka iskri i pucketa neka čudna tajanstvena svetlost, a mačkovo telo sija obasjano svetlom aurom kao kod svetaca. Gledam opčinjen, začuđen pred ovom čudnom pojavom, ponavljam pokrete ruku, iskrenje i svetlucanje mačkove dlake se ponavljalo pri svakom pokretu…
Pošto sam bio zbunjen ovom pojavom, pitao sam oca, a on je kratko razmišljajući rekao, da bi to mogao biti elektricitet, koji ću posle sudbinski proučavati do kraja života, a ta mala iskra kao da je zapalila u tom trenutku neku luču znanja, koja će do izmaka svetleti i osvetljavati mi put. Posle svega, sećam se živo tog prvog iskustva elektriciteta, te sjajne beličaste svetlosti koja me je opčinila i očarala i ceo moj život protekao je u traženju odgovora i smisla: „Da li je čitav svemir jedna velika mačka, i ako jeste, ko je miluje po leđima?“.
